"Горски вијенац" и на црногорском

Његошев Горски вијенац ускоро ће се појавити на црногорском језику, установљеном новим Уставом Црне Горе.

Приређивач новог издања тог славног дела је новинар, публициста и аналитичар Божидар Миличић, по струци професор српскохрватског језика и југословенске књижевности, преноси агенција Бета.

Пропратни текст уз "кориговани" Његошев еп написао је академик Новак Килибарда.

Миличић је рекао да је у Горски вијенац унео ортографска правила црногорског језика. Он је интервенисао на стотинак места у Његошевом делу, тако што је у одређене речи унео два нова слова црногорског језика, која се пишу као акцентована "с" и "з".

Пошто у уводу Горског вијенца, у Посвети праху оца Србије, на једном месту стоји екавска реч "овде" ("...овде му је поготову материјал к славном дјелу..."), Миличић је, уместо тога, ставио "овђе", јер је, каже, Његош тако говорио.

Измена је направљена и у стиху у којем се помињу "Турци изјелице", а уместо фонема "з" и "ј" је ново црногорско слово које се пише као "з" са апострофом.

"Овђе" или "овде"

И Килибарда у пропратном тексту објашњава да је Његош своје рукописе давао сарадницима који су их преписивали, а међу њима и Милораду Медаковићу. У том преписивању, како је Килибарда објаснио, дошло је до замене "овђе" са "овде" јер је, каже, Његошев рукопис био врло нечитак.

У самом преписивању, према Килибардином објашњењу, дошло је до недоследности и неуједначености у Горском вијенцу.

Килибарда је уз ново издање Горског вијенца написао да је правила црногорског језика потребно применити у најузвишенијем књижевном делу тог језика - у Његошевом Горском вијенцу.

Миличић је за кориговање Горског вијенца користио издање београдске "Просвете" и цетињског "Обода", с половине 20. века, за које су предговор написали лингвисти Радосав Бошковић и Видо Латковић, обојица из Црне Горе.

Горски вијенац на црногорском језику већ је у штампи, а објавиће га подгорички издавач "Графо Бале".