Пад хрватске економије

Индустријска производња у Хрватској пала је у октобру, на годишњем ниво, чак 4,4 одсто, чиме су назнаке опоравка поново пале у воду.

Хрватска индустрија је у септембру забележила раст од 3,1 одсто, па се у прошлом месецу, у најмању руку очекивала стагнација.

Главни економиста Сплитске банке Здеслав Шантић каже за Јутарњи лист да је забрињавајуће то што је дошло до пада свих категорија индустрије, осим енергетике, чија је производња повећана, јер је октобар био нешто хладнији.

Према његовим речима, конкурентност и изостанак реформи најбоље се види у подручју индустрије, која је у условима кризе показала све своје слабости.

Шантић објашњава да Хрватска даје врло ограничен позитиван утицај еврозоне на извоз, а бројна предузећа и даље се боре са својим финансијским проблемима.

„Осим тога, у кризи се руше цене, а хрватски произвођачи, углавном у радно интензивним секторима, попут текстилног и дрвнопрерађивачког, то себи не могу да приуште", објашњава Шантић.

У односу на септембар 2008. године, у индустрији је угашено чак 33.000 радних места. Само у првих девет месеци ове године отказе је добило око 14.500 људи, што је 7,1 одсто укупно запослених у том сектору.

Од индустрије лошији су једино грађевинарство, у којем је у последњих девет месеци угашено чак 16.000 радних места, 13,9 одсто запослених и посредовање у некретнинама где је затворено 7,5 одсто радних места.

У првих десет месеци, индустријска производња пала је 1,8 одсто, а свака прогноза о њеном опоравку постала је незахвална, као и о укупној економији.

Како у најновијем полугодишњем економском извештају Европске уније Хрватску упозорава и Светска банка - недостатак поверења у опоравак још увек је присутан, а инвестиције, као и укупни радови у грађевинарству, и даље падају двоцифреним стопама.