Албански Алекса Жунић

Лидер Албанаца у Македонији и некадашњи командант македонског огранка Ослободилачке војске Косова Али Ахмети нашао се, последњих дана, у прилично незгодној позицији, због оптужби да је био шпијун југословенске и, касније, српске тајне службе. Ахметијеве невоље изазвала лустрација која је "избацила" досије, кога се на волшебан начин докопао скопски Дневник.

Албанац, под конспиративним именом Ибар, почео је да ради за тајну службу 1980. године, када је у седишту тајне полиције на Бањици суочен са оптужбама које су му гарантовале десетак година робије, али и многим другим прљавштинама, укључујући хомосексуалне и педофилске склоности, наводи скопски Дневник.

"Албански народ неће дозволити шверцерима и отпадницима да омаловажавају понос и светост праведне албанске борбе... Све атентаторе на све што има националну вредност пронаћи ће правда, без обзира на то где се сакрију", навела је Ахметијева странка, позивајући присталице странке да не подлежу бескрупулозним провокацијама.

"Ово што се сада дешава са такозваним досијеима, који су производ лабораторија антиалбанске политике, прешло је све границе лудила", навела је Ахметијева странка.

Улога српских тајних служби у формирању ОВК била је и суштина сукоба Ибрахима Ругове и Хашима Тачија, при чему је некадашњи лидер Демократског савеза Косова до смрти одбијао било какву сарадњу са герилцима, који су, као реванш, у неколико наврата покушавали да га убију.

Ругова је избегао најмање два покушаја убиства, али су агенти тајне службе ОВК, назване ШИК, успели да убију двадесетак функционера његове странке, о чему сада истрагу води Еулекс, који је бившег ликвидатора ШИК-а Назима Блацу произвео у сведока сарадника, у истрази која ће бити окончана до краја године.

Ко су агенти у редовима ОВК?

У досијеу се нигде не наводи име тајног агента, али се као место рођења помиње село Зајас, код Кичева, док забелешке о састанцима са којих је извештавао централу наводе на закључак да се ради управо о Ахметију. Веродостојност тих докумената још није потврђена.

Суочен са таквим оптужбама, Ибар је пристао да сарађује са тајном полицијом, па је био један од двојице агената који су присуствовали тајном састанку у Цириху, на којем је основан штаб Ослободилачке војске Косова. Осим "агента Ибар", састанку је присуствовао и "агент Ујак", при чему се, у досијеу, први наводи као један од напродуктивнијих агената, убачених међу "непријатељску албанску емиграцију".

"На састанку који је одржан у једном стану у близини Цириха били су пристуни Ујак, Џавид Халити, Гафур Елшани, Сејди Геци, Бардуљ Махмути, Халил Селими и наш избор Ибар... На састанку је, како тврди Ибар, било речи о могућим циљевима ОВК на Косову и припремама за устанак у западној Македонији", наводи се у досијеу. Ибар и Ујак су за те информације добили "апанажу" од 7.000 швајцарских франака.

Тајни агент Ибар је од централе добио укупно 167.560 швајцарских франака, 50.000 немачких марака и неутврђен износ у динарима, а од 1983. до 1984. године, служби је доставио око 10.000 корисних информација, па му је признат и радни стаж у трајању од девет година, што је обављено преко "Прогреса" и "Генекса".

За његов ангажман знали су и македонски обавештајци, који су тражили да се тај аранжман настави и током деведесетих.

Током рада за Службу државне безбедности, Ибар је достављао податке о многим лидерима ОВК, укључујући Кадрија Веселија, Џавита Халитија, Рамуша Харадинаја, Агима Чекуа, Јакупа Краснићија, Азема Суљу, Хидајета Хисенија, Рама Бују, Бардуља Махмутија, Емруша Џемаилија и ступио је у контакт са шефом тадашње косовске владе у егзилу Бујаром Букошијем.

Букоши је, по наговору тог агента, на рачуне којима је располагао Ујак, пребацио 230.000 немачких марака и 180.000 швајцарских франака. Агент Ибар је податке које је сакупљао предавао у Крању.