Пресуда за "Олују" у децембру

Трибунал у Хагу изрећи ће пресуду хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу у децембру, најавио је председник Трибунала Патрик Робинсон, у 17. годишњем извештају о испуњавању стратегије завршетка рада који је усмено поднео Генералној скупштини УН.

Како је пренела Хрватска телевизија, Робинсон се у писаном извештају бавио и сарадњом појединих земаља с Хашким судом, па је навео да је Хрватска углавном одговарала на потребе тужилаштва, али да је питање артиљеријских дневника везано за операцију "Олуја", 1995. остало неразјашњено.

Притом, није поменуо одлуку судског већа које је у јулу ове године одбило захтев тужилаштва да се Хрватској изда обавезујући налог због наводног скривања докумената.

Он је, с друге стране, нагласио да истрага радне групе коју је имановала влада није успела да обезбеди потпуни извештај о томе где се налазе тражени документи, а ниједан од несталих докумената још није достављен.

Робинсон је нагласио да је деловање Хашког суда у последњих годину дана био изазов без преседана и достигнуће без преседана јер се истовремено водило чак десет суђења, приликом чега су неке судије и друго особље радили на више случајева истовремено.

Истичући да је суд завршио поступке за 126 лица и да 13 поступака још треба привести крају, Робинсон је рекао да суд предузима све мере како би убрзао преостала суђења, без жртвовања квалитета поступка.

Сва суђења у Хагу требало би да буду завршена до 2012. године, осим суђења Радовану Караџићу које ће трајати до краја 2013. године, док ће сви жалбени поступци бити завршени до краја 2014, уз изузетак у предмету Караџић, оценио је Робинсон.

Председник Хашког суда је поново отворио питање оснивања фонда за одштете ратним жртвама с простора бивше Југославије.

Тројици генерала суди се због ратних злочина над Србима за време и након "Олује".

Тужилаштво је затражило 27 година затвора за Готовину који је командовао операцијама у тој акцији, 23 године за Маркача, који је командовао специјалном полицијом која је починила неке од злочина, и 17 година за Ивана Чермака који је био војни управник Книна и околине.