Четрнаест година од "Олује"

Пре 14 година, 4. августа, 200.000 војника и полицајаца из састава оружаних снага Републике Хрватске и Хрватског вијећа одбране из Босне, под врховним заповедништвом Фрање Туђмана, напало је, уз садејство бошњачке армије и прећутну подршку водећих сила Запада, заштићене зоне Уједињених нација у северној Далмацији, Лици, Кордуну и Банији.

Дан касније, 5. августа хрватска војска је ушла у готово потпуно напуштен и претходно жестоко гранатиран Книн, у којем је пре "Олује" живело више од 90 одсто Срба.

За само неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине која је бројала око 30.000 војника.

Народ Републике Српске Крајине, преко 200.000 људи, натеран је на безглаво повлачење у правцу Србије и Републике Српске при чему су избегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.

Они који су остали, а реч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и након формалног завршетка операције "Олуја" 7. августа.

Тадашњи команднат цивилне полиције мировних снага УН за подручје Книна, генерал Алан Горан, на крају своје мисије написао је у извештају да је полиција УН на том подручју, након доласка хрватских снага, пронашла 128 убијених српских цивила и 73 одсто уништених кућа.

Према подацима Документационо-информативног центра "Веритас" у акцији хрватске војске нестало је близу 2.000 особа, док је Хрватски хесиншки одбор саопштио да је у току операције "Олуја" убијено 670 цивила.

За злочине почињене у "Олуји" тужилаштво Хашког трибунала оптужило је тројицу хрватских војних и полицијских генерала, од којих је најпознатији Анте Готовина.

Дан када је почела операција "Олуја", Хрватска обележава као државни празник, док исти датум расељени Срби посвећују сећању на своје страдале сународнике.

Хрватска је, иначе, крајем јуна 1998. усвојила План за повратак избеглица и прихватила принципе на којима је инсистирала међународна зајендица, посебно УНХЦР.

Реаговања политичких странака

Заменик председника Српске напредне странке Александар Вучић оценио је да српски државници "морају да схвате да је неопходно неупоредиво одговорније и озбиљније понашање, и да је смешно да Хрватска има више од 200 представништава својих фирми у Србији, а Србија само шест на територији Хрватске".

Нова Србија затражила је од државе Србије да енергичнијим поступцима, предлозима и акцијама затражи од међународне заједнице да Хрватска створи услове за повратак Срба.

Председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница рекао је да српски народ данас одаје пошту невиним жртвама, и опомиње на страшан злочин етничког чишћења Срба Крајишника, који су сурово убијани и протерани са својих вековних огњишта.

Српска радикална странка поручује да је Олуја била етничко чишћење, иако је територија некадашње Републике Српске Крајине била под заштитом Уједињених нација.

Планирано етничко чишћење

Такозвани "брионски транскрипти" са састанка хрватског председника Туђмана са војним и државним руководством, уочи "Олује", откривају детаље плана оружаног напада на подручје Крајине. Остала је упечатљива Туђманова реченица "да Србе треба ударити тако снажно да нестану".

Веродостојност транскрипта је потврђена, а на основу њих, Хашко тужилаштво је у проширеној оптужници против хрватских генерала Чермека и Маркача, оптужило "бројне именоване и неименоване, војне и државне дужноснике" за кривично дело злочиначког удруживања с циљем "присилног и трајног елиминисања српског становништва из региона Крајина".

Концепт решења такозваног српског питања у Хрватској, Фрањо Туђман давно је описао у својој књизи "Беспућа повијесне збиљности" у којој објашњава да "насилне па и геноцидне промјене доводе до етничке хомогенизације појединих народа, до већег склада националног састава пучанства и државних граница појединих земаља, па то може имати позитивне учинке на кретања у будућности, у смислу смањивања разлога за нова насиља и повод за нове сукобе и међународне потресе".

Туђман је прогон Срба након "Олује", којим је по његовом мишљењу завршено етничко чишћење простора бивше Републике Српске Крајине, цинично је описао у говору на отварању Ратне школе "Бан Јосип Јелачић" у Загребу 14. децембра 1998. године:

"Српско смо питање, дакле ријешили, неће више бити 12 посто Срба или 9 посто Југославена, као што их је било. А хоће ли их бити три или пет посто, то не значи угрожавање хрватске државе", рекао је тада Туђман.