Штрајкови паралишу Словенију

Радници у јавном сектору Словеније, чији синдикати окупљају око 80.0000 чланова или око половине свих запослених у тој области, ступили су у штрајк.

Штрајк радника јавног сектора највећи је у Словенији од њеног осамостаљења 1991. године. Најважнији захтев штрајкача је исплата преостале две четвртине новца за отклањање несразмера у платама.

Полицајци, цариници, здравствени радници и други ће штрајковати на радним местима и успорено обављати своје радне задатке, а у штрајку неће учествовати војска и ватрогасци због тренутних прилика у држави због насталих поплава у којима пружају помоћ становништву.

Влада је из истих разлога забранила штрајк ветеринарима и њиховим службама.

Бранко Прах из синдиката полиције каже да ће чланови тог синдиката поштовати закон. "Зна се ко од нас у полицији мора да ради. Неће бити инцидената, јер би наше колеге морале да интервенишу", рекао је Прах.

У Универзитетском клиничком центру у Љубљани обим посла је смањен, али, како наводи доктор Матија Цевц, пацијенти неће осетити штрајк.

"Сви којима је потребна помоћ добиће је", каже Цевц.

На Радиотелевизији Словеније запослени не емитују информације о унутрашњополитичким догађајима, укључујући и оне о предстојећим локалним изборима.

Штрајк ће бити највидљивији код цариника због чијег ће успореног рада настати дуге колоне на граничним прелазима са суседном Хрватском.

Словеначки економиста Јоже Менцингер оценио је у данашњем издању листа Дело да ће "штрајк бити успешан у мери у којој причини штету".

Угледни економиста је написао да ако "јавност штрајк и не осети, и систем делује без застоја, учесници штрајка не могу присилити владу на попуштање и тражење компромиса".

Премијер Борут Пахор сада каже да у буџету пара нема. На повишице, јавни сектор може да рачуна кад земља достигне стабилан годишњи економски раст од три одсто, што се очекује тек 2012.