Ципелом на премијера

У три одвојене протестне шетње у грчком граду Солуну, око 11.000 људи протестовало је против оштрих мера штедње које је увела грчка влада у покушају да превазиђе дужничку и буџетску кризу.

Протесте, које су организовали грчки синдикати, обезбеђивало је око 4.500 полицајаца који су водили рачуна да се они не отргну у насилне, као што се десило у мају, када је у нападу на једну банку у Атини погинуло троје људи.

Око 600 власника камиона марширало је у знак протеста због плана владе да дерегулише, односно престане да контролише њихову професију.

Независно од тога, један старији мушкарац бацио је ципелу на премијера Јоргоса Папандреуа, у тренутку док је он отварао годишњи трговински сајам. Ципела је пала далеко од своје мете, а демонстрант је најпре ухапшен, па ослобођен јер је Папандреу одустао од тужбе.

Папандреу, који би требало да се обрати јавности и објави новине у свом економском програму, обећаће, како пише у нацрту његовог говора, да ће отворити за тржиште професије које су до сада биле под многим ограничењима, у које спадају и возачи камиона, јавни нотари, таксисти и фармацеути.

Премијер ће, такође, до краја године ослободити од државне контроле и енергетско тржиште, установити мете приватизације и поједноставити процедуре за добијање пословних лиценци.

Папандреуова влада левог центра навела је да ради на остварењу незахвалног задатка да смањи буџетски дефицит са 13,6 одсто на годишњем нивоу из 2009. на 8,1 одсто у овој години, и обећала је да ће задржати постојећи курс.

"Мора да прође још неколико месеци пре него што се уверимо да оно што смо радили није било само једна искра, као и да се нећемо распасти на први знак тешкоће", рекао је министар финансија Јоргос Папаконстантину.

Избегнут мајски банкрот

Грчка је избегла банкрот у мају, када су јој земље чланице евро зоне и Међународни монтерани фонд (ММФ) одобрили хитну позајмицу од 110 милијарди евра у наредне три године, под условом да драстично смањи потрошњу.

Влада је јуче објавила планове за довођење у ред железнице, која има дугове од 10,7 милијарди евра, тако што ће смањити број запослених.

Око 40 одсто од 6.300 железничара биће отпуштено и биће им понуђени други послови у јавном сектору, док ће се сама компанија суочити са приватизацијом. Папаконстантину је најавио да ће бити реформисане и остале државне фирме.

Синдикати су, међутим, љути због владиних мера, које су још више повећале незапосленост и порезе, и страхују од нових.

Нови талас немира се може очекивати због најава штрајкова железничких радника, у знак протеста због предвиђених отпуштања, а неки од њих су чак запретили да ће спалити приватне возове.

Званичници сматрају да ће владине мере штедње, упркос томе што су болне, најзад омогућити кључне реформе неефикасног и застарелог јавног сектора и охрабрити "здравији развојни модел".

Папандреу је, такође, најавио да ће се следеће године, независно од "борбе против моструозног дефицита и дуга", влада усредсредити на реформе у туристичком, образовном, пољопривредном сектору, као и области обновљивих врста енергије.

Инспектори ЕУ и ММФ следеће недеље ће извршити нову процену напретка оствареног применом мера штедње, што је услов да Атина добије нову траншу зајма од тих институција.