Сто година обнове краљевине Црне Горе

На свечаној академији у част 100. годишњице крунисања црногорског књаза Николе, председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио је да је незаслужени нестанак самосталне црногорске државе 1918. године опомена данашњим и будућим генерацијама Црногораца да никада не смеју престати да брину о опстанку своје државе.

Вујановић је рекао да је последњи суверен из династије Петровић "трагично поверовао" да његова држава не може доживети "незаслужену неправду" и бити ликвидирана, као што је то учињено пре више од девет деценија.

"То је људски разумљиво, али државнички опасно", рекао је Вујановић на скупу у репрезентативном Владином дому на Цетињу, у истој палати у којој је 28. августа 1910. године књаз Никола проглашен за краља.

Свечаности на Цетињу није присуствовао потомак династије Петровић,  праунук краља Николе, принц Никола. Он је најавио да ће бојкотовати прославу јубилеја пошто није задовољан како је Влада Црне Горе предложила законско решење статуса потомака Петровића.

Прослави је присуствовало око 300 званица, међу њима и представници дипломатског кора у Подгорици.

Вујановић је такође оценио да је обнова краљевине Црне Горе пре 100 година датум по коме се познаје Црна Гора.  То је било заслужено признање вишевековној борби за слободу и државу, коју су водиле четири црногорске династије, Војислављевићи, Балшићи, Црнојевићи и Петровћи, рекао је Вујановић.

Подсетио је да је државна претходница Црне Горе, Дукља, била краљевина у 11. веку, тако да је пре 100 година, крунисањем књаза Николе, заправо обновљено црногорско краљевство.

Изложбама архивских докумената, слика, фотографија, каталога, књига почеле су светковине поводом јубилеја. Те изложбе ће бити отворене до краја ове године.

Краљ у изгнанству

Књаз Никола је крунисан за краља у присуству представника већег броја европских дворова. Он је краљевску круну добио на педесетогодишњицу своје владавине. 

Књаз, па краљ, Никола владао је Црном Гором од 1860. до 1916. године, када је, под контрадикторним околностима, морао да напусти Црну Гору и оде у избеглиштво, прво у Италију, а затим у Француску, где је и умро 1921. године.

Краљев унук Александар Карађорђевић, када је био суверен Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, није краљу Николи допустио да се врати у земљу. Посмртни остаци краља Николе пренесени су из Сан Рема у Црну Гору 1. октобра 1989. године.

Црна Гора је у државотворном смислу највише постигла управо у време владавине краља Николе Петровића.