"Случај Ђокић" тресе БиХ

Влада Федерације БиХ закључила је да би могло доћи до колапса Федерације, уколико се одлука Суда у Стразбуру о "случају Ђокић" примени на више од 20.000 станова, које би требало да Федерација БиХ, према тој пресуди, врати бившим српским власницима.

Како је јавила је Федерална телевизија, Влада Федерације БиХ је, после седнице, задужила заступницу Савета министара БиХ, пред Европским судом за људска права, да поднесе захтев за преиспитивање пресуде у предмету "Бранимир Ђокић против Босне и Херцеговине".

Суд за људска права у Стразбуру одлучио је да БиХ мора, у року три месеца, од дана када пресуда постане коначна, Бранимиру Ђокићу, бившем официру ЈНА, да исплати 60.000 евра на име материјалне и 5.000 евра на име нематеријалне штете, као и 200 евра за трошкове.

Немогућност да се Ђокићу врати предратни стан у Сарајеву, према одлуци Суда у Стразбуру, представља кршење одредаба Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, односно кршење члана који се односи на право на имовину.

У пресуди која је изречена 27. маја ове године, наводи се да "ако се износи не исплате у идућа три месеца, каматна стопа биће повећана три одсто".

Случај Бранимир Ђокић

Официр некадашње ЈНА и предавач на Војној академији у Сарајеву Бранимир Ђокић држављанин је БиХ и Србије и тренутно живи у Нишу, а према тада важећем Закону о војним становима, откупио је стан у Сарајеву, марта 1992. године. Сарајево је напустио 19. јуна 1992. године.

У августу 1998. године, поднео је захтев за повраћај свог стана у Сарајеву, који је, 30. марта 2000, одбачен на основу Закона о реституцији станова из 1998. године, а надлежно министарство кантона Сарајево потврдило је ту одлуку, 30. марта 2000. године.

Идуће године, Ђокић је поднео жалбу, због угрожавања људских права. Ђокић, који није успео да врати власништво над станом у Сарајеву, до данас није добио ни стан у Србији.

У пресуди суда у Стразбуру наводи се да је јасно да је подносилац захтева у овом случају претрпео нематеријални губитак који произлази из повреде Конвенције, који је потребно надокнадити.

Тај суд цитира део Анекса четири, Дејтонског споразума, који је Устав БиХ, у којем пише да "све избеглице и расељене особе имају право да се слободно врате у своје домове".

Те особе имају право, у складу са Анексом седам, на враћање имовине које су били лишени током непријатељстава од 1991. године, као и право на накнаду за сву такву имовину која се не може вратити.

Све обавезе или изјаве у вези са таквом имовином, под присилом су ништавне.

Пресуда је у Суду у Стразбуру једногласно донета и она може, према писању босанских медија, да кошта Владу Федерације БиХ више од два и по милиона евра, због великог броја сличних случајева и тужби.