Зоран, хрватски газда Језда

Чак неколико хиљада наивних улагача у Хрватској насело је на обећање о невероватној заради, које им је дао лажни словеначки банкар под именом Зоран Цветковић.

Обећана зарада била је 25 одсто месечно на улог од 5.000 евра, а новац је требало да се "заврти" на Форекс тржишту девиза.

Експлозија понуде за трговину девизама кренула је почетком ове године, када је Хрватска својим грађанима укинула забрану улагања на тржиште новца изван земље.

Када се велико Форекс тржиште на тај начин "отворило" за све хрватске грађане, Централна банка је одмах упозорила да на девизном тржишту најчешће зарађују само велики играчи, а они мали врло ретко.

Велики играчи су, наравно, банке, које дневно на Форексу обрћу више од вртоглавних три милијарде долара, тргујући еклектронски 24 час дневно.

Једноставно, Фореx берза нема физичку локацију већ се састоји од електронских међу-банкарских мрежа купопродаје. У тим мрежама нико никоме не "поклања" брзу зараду, али је у тако нешто, очигледно, било лако убедити неколико хиљада наивних улагача.

Они су насели "банкару" Зорану Цветковићу, који је, чим се скупила "свотица", нетрагом нестао са 50 милиона евра, пише портал дневник.хр.

'Велике и енормне зараде нису нека честа ствар коју срећемо. Људи морају да буду опрезни сваки пут када им неко понуди да ће зарадити невероватан износ", каже Марко Томљановић, директор Адмирал Маркетса.

Томљановић додаје да се може улагати само преко иностраних брокерских кућа, које су у својим земљама регистроване за тај посао.

Те куће преко интернета нуде програме, кроз које улагачи сами тргују девизама. Власници хрватских брокерских кућа, иначе, упозоравају да систем контроле таквих послова на домаћем девизном тржишту, једноставно - не постоји.

"Грађани који тргују девизама су у некој сивој зони. Регулатива није дефинитивно постављена да би се знало ко је одговоран и ко контролише то тржиште и самим тим се дешавају проблеми, јер су то некакве фирме које не раде баш под контролом наших агенција', каже Петар Бркић из Абацус брокери.

Старији се добро сећају својевремених енормних камата које су у Србији нудиле, а једно време и исплаћивале, "банке" и "штедионице" Дафине Милановић, Јездимира Васиљевића, браће Карић.

Иза њих остао је - потоп, стотине хиљада ојађених лаковерних штедиша, који су занети маштањем о "хлебу без мотике" своју уштеђевину поверили на "чување и умножавање".

Неки су успели да извуку део свог улога, неки ништа, али има и оних "паметних" који су се међу првима укључили у "игру" и на први сигнал са правог места, искључили, повлачећи свој улог.

Никоме овде и сада, сигурно, не пада на памет да повери своју уштеђевину, ако је има, икоме, сем провереним банкама, али...

Долази ли и код нас време - електронског пословања и - варања?