Ново словеначко "не" Хрватској

Недуго пошто је отклоњена до сада највећа препрека, договор о препуштању међународној арбитражи да реши гранични спор Словеније и Хрватске, Словенија је поставила нови услов за улазак Хрватске у ЕУ.

Словеначки министар спољних послова Самуел Жбогар изјавио је Ројтерсу да Хрватска неће моћи да закључи разговоре о пиступању Унији, док не отвори своје финансијско тржиште највећој словеначкој банци "Новој љубљанској банци".

"У складу са условима за закључивање поглавља преговора о слободном протоку капитала, Словенија очекује да Хрватска неће онемогућити "Новој љубљанској банци" да уђе на хрватско финансијско тржиште", рекао је Жбогар.

Уколико Хрватска то не учини, објаснио је Жбогар, то значи да она дискриминише једну од држава чланица и не следи правне законе Европске уније.

Хрватска се нада да ће почетком 2011. године закључити преговоре о приступању, подељене у 35 поглавља које је започела 2005. године, и да ће 2012. године ући у Унију.

Међутим, да би једно поглавље приступних преговора могло да се затвори свих 27 чланица ЕУ мора да се сложе са тим. Када су сва поглавља закључена и нови члан спреман за прихватање, потребно је опет да свих 27 чланица ратификују споразум о чланству, или нема ништа од тога.

Отклоњена препрека, па постављена нова

Словенија је готово целе прошле године блокирала преговоре о приступању Хрватске због граничног спора. Преговори су настављени тек пошто су обе земље пристале да се то питање реши међународном арбитражом.

Међународни арбитри ће се, међутим, позабавити тим питањем тек када сва поглавља приступних преговора буду затворена.

Хрватска централна банка је рекла да неће дати сагласност "Новој љубљанској банци" да купи неку банку или да отвори филијалу у Хрватској због нерешеног спора са "Љубљанском банком" из које је настала "Нова љубљанска банка".

Загреб тврди да "Љубљанска банка" хрватским грађанима треба да исплати 172 милиона евра, на име њихових улога који су остали у тој банци након распада бивше Југославије 1991. године.

Љубљана сматра да та исплата треба да буде решена у оквиру преговора о наслеђивању који се воде између свих бивших југословенских република, а којима руководи Банка за међународна поравњања са седиштем у Базелу.