Don't cry for me, Athens

Од када је избила грчка криза, учестала су поређења са оном која је 2001. године задесила Аргентину. Тада је ММФ, због престанка отплаћивања дуга од 95 милијарди долара, Аргентини наметнуо строге мере штедње, што је изазвало лавину насилних протеста.  

"Гледала сам на телевизији призоре из Грчке и људе који нападају банке. То ме је умногоме подсетило на Аргентину 2001. године, са истим решењима која су понуђена за излазак из кризе, а завршена су економском катастрофом", каже председница Аргентине Кристина Фернандес де Кирхнер.

Иако је 2005. године Аргентина отплатила цео дуг, власти те земље тврде да су научиле тешку лекцију и да је њихова привреда у много бољем стању откако не мора да следи упутства ММФ-а. Многа банкротирана предузећа, која су 2001. године преузели радници, бележе раст производње и запослености, а помаже им и влада.

"Грцима поручујем да могу да реше кризу. Постоје вредности које нису записане у књигама нити их неко може наметнути", рекао је радник Хорхе Лопес.

Ипак, аргентински модел није могуће применити у Грчкој, која мора да поштује строга правила Европске уније и еврозоне. Штедња је зато неминовна.

Главни грчки синдикати заказали су генерални штрајк за 20. мај. Последице осећа цела земља, највише туризам. Само у Атини отказано је 20 хиљада резервација.

Атина је јуче била обојена у црвено. Присталице Комунистичке партије и чланови синдиката поново су захтевали од владе да одустане од мера штедње које ће, сматрају, умањити повластице за најсиромашније.

"Влада мора да одбаци ове мере и усвоји нову политичку платформу", сматра један од демонстраната.

"Раднике, пољопривреднике и запослене са малим примањима чека црна будућност. Удавиће нас капитализам, банке и монополи, као и Европска унија и ММФ", убеђени су демонстранти.