И своје и туђе море

Међусобне граничне спорове имају практично све некадашње југословенске републике, а једна од најкомпликованија ситуација у одређивању граничне линије је на мору у Пиранском заливу, између Хрватске и Словеније. Хрватска сматра да граница иде средином залива, а Словенија да јој припада цео залив.

Уколико би граница ишла средином Савудријске вале, како кажу Хрвати, или Пиранским заливом, како га зову Словенци, онда Словенија не би имала излаз на отворено море, односно до међународних вода.

Уколико би цео залив припао Словенији, онда би била апсурдна ситуација да се са хрватске обале директно улази у словеначко море.

"Једноставно нема простора да свака држава прогласи 12 миља територијалног мора, ни Италија, ни Словенија, ни Хрватска", каже Марко Павлиха, професор са Поморског факултета у Порторожу.

Што се тиче Италије, њена граница према бившој Југославији одређена је Осимским споразумом, и није спорна, тако да остаје да се Словенци и Хрвати договоре.

Спор око границе на мору која је продужетак копнене границе, која је одређена реком Драгоњом, умногоме произлази из различитог тумачења којим правцем се копнена граница наставља на мору.

За сада су обе стране чврсто на својим позицијама, али се гранични спор одражава у свакодневном животу грађана.

"Морам отићи у Пиран да узмем излазну дозволу, а онда у Умаг да се пријавим да бих тамо попио пиво, па онда поново у Умаг да се одјавим и поново у Пиран да се пријавим", жали се Марино Бајец.