Западни Балкан пред "белим шенгеном"

Македонија је знатно одмакла у спровођењу услова за укидање виза Европске уније за њене грађане, а Србија и Црна Гора су "добро напредовале" ка том циљу, произлази из нацрта извештаја Европске комисије, упућеног чланицама ЕУ.

Европска комисија је у документу, у који је имала увида агенција Бета, углавном истоветно оценила Македонију, Србију и Црну Гору кад је у питању безбедност докумената, а то су биометријски пасоши, личне карте, возачке дозволе.

То је можда најважнија ставка за коначан суд и одлуку Савета министара ЕУ о томе да ли нека земља "заслужује" да буде стављена на бели шенгенски списак европске двадесетседморице.

За Србију је речено да су власти до краја априла издале преко 500 хиљада нових биометријских пасоша и нешто више таквих личних карата, с циљем да сви стари документи буду замењени новим.

Европска комисија напомиње да, међутим, на граничним прелазима још нема довољно нужне опреме за проверу података из биометријских чипова у пасошима.

 "Значајан напредак" у управљању границама и старе матичне књиге

Србија је, предочено је, остварила "значајан напредак" у управљању границама, политици давања азила и имиграције, а у последњих пола године је уложен "битан напор" у достизању стандарда ЕУ у управљању границама.

Српске власти још морају да спроведу у марту усвојени акциони план за борбу против организованог криминала, мада је добра спремност институција и правосуђа за деловање на том пољу.

Такође је потребно спровести и Акциони план у оквиру Националне стратегије за сузбијање прања новца и финансирање тероризма. Српске службе су за то спремне, али је број истрага и пресуда за такве криминалне радње још "веома мали", наводи се у документу.

Слична оцена је дата и за подручје борбе против шверца и трговине дрогом.

У нацрту извештаја, о којем ће мишљење поглавито дати министри унутрашњих послова ЕУ, подвлачи се да су стратегије и акциони планови Београда за сузбијање корупције досад спровођени и допуњавани, али Комисија очекује низ података о ономе шта још остаје да се учини.

Тако се указује да Закон о Агенцији за борбу против корупције треба да ступи на снагу 1. јануара 2010. И да ће њиме бити обухваћена и одговорност на пољу сукоба интереса.

Специјализоване службе у полицији и правосуђу делују и сарађују задовољавајуће, али је још мали број пресуда за корупцију, "кад се то упореди с покренутим истрагама".

Централизација и поузданост издавања докумената су веома добро оцењени, али је указано на чињеницу да су за издавање пасоша лицима која бораве на Косову, основ и даље старе матичне књиге које су пребачене на територију унутар Србије.

А пошто старе матичне књиге боравка нису целовите, како наводи Европска комисија, српске власти посебним поступком утврђују држављанство, укључујући извод из матичне књиге рођених и друга слична документа или њихове копије, "а ниво безбедности таквих поступака је низак".

Број лица с Косова који су узела нове српске пасоше је мали, али је "тешко проценити даљи развој у том погледу", наводи се такође. У извештају се наводи и да српски закон о држављанству омогућава широком броју грађана бивше Југославије да добију српско држављанство.

Тако се указује да је Београд споразуме о двојном држављаству закључио са Словенијом и БиХ, а да је досад 2.322 лица из БиХ узело и српско држављанство, а укупно 70 хиљада лица с држављанством других држава бивше Југославије.