Хрватску и даље раздире корупција

Хрватску, упркос супротним уверавањима Европске уније, и даље раздиру корупција, кријумчарење и организовани криминал и, ако би она представљала узор за Балкан, читав регион би био осуђен на неуспех, наведено је у чланку оснивача хрватског Јадранског института за јавну политику, објављеном у листу "Вол стрит џурнал".

Аутори Наташа Срдоч и Џоел Ананд Сами, због тога сматрају да је изненађујућа изјава европског комесара за проширење Олија Рена о томе да Хрватска све више постаје позитиван репер за остале земље западног Балкана и да је постигла напредак ка стицању чланства у европском блоку.

"Комунизам и недавни ратови су на Балкану створили мрежу корумпираних политичара, војних званичника и њихових приватних партнера у криминалним активностима".

Како је наведено, та мрежа, током деведесетих година и касније, "опстајала је јер су криминалци прали новац, остваривали додатне профите и постајали угледни пословни људи".

Аутори истичу да "балкански пут", озлоглашени прелаз од истока ка западу, омогућава нелегалан пренос наркотика, оружја и људи у ЕУ.

Подсећају на наводе Интерпола да централни део тог пута пролази кроз Турску, Бугарску, Мекедонију, Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Хрватску, Словенију и завршава у Италији или Аустрији.

Репресивни Балкан

Проблеме у вези с тим наглашава и Индекс привредних слобода за 2009. годину, који су заједнички објавили лист "Вол стрит џорнал" и "Фондација Херитиџ", навели су аутори.

Све балканске земље се на том индексу рангирају као "репресивне" у погледу власничких права и слободе од корупције и заузимају ниже позиције, чак и у поређењу са просеком за афричке земље.

Хрватска, на пример, има само 30, од укупно 100 поена, док је Србија са 40 поена нешто боља. С друге стране, БиХ има тек 10 поена, што је најгори резултат у Европи.

Аутори, такође, наводе да је Хрватска постала "прилично опасна" за новинаре, политичке противнике и предузимаче који поставе питање политичке корупције и подсећају на недавна убиства с тим у вези.

Политички утицај на правосуђе

У чланку се истичу и проблеми у погледу кршења власничких права у Хрватској, као и то да би решење бројних судских поступака могло да потраје више деценија, будући да је правосудни систем под утицајем политичара.

Уместо додатног прилива средстава од западних донатора, за Хрватску би било много боље ако би ЕУ послала своје судије и тужиоце који би помогли у јачању владавине права и независног правосуђа у тој земљи, сматрају аутори.

Како предлажу, требало би, као могуће решење, да се формира независно тело које би истражило наводе о корупцији и испитало како су поједини политичари стекли своја богатства.

"Истицање напретка Хрватске у Реновим проценама поставља питање интегритета читавог процеса приступања ЕУ, који је до сада био најуспешнији начин за ширење демократије, владавине права и слободног тржишта".

"Снижавањем стандарда и прихватањем балканског пута, организованог криминала и корупције, ЕУ би саму себе изложила опасности", закључују аутори из Јадранског института у "Вол стрит џурналу".