Пошта јасеновачким жртвама

Званичници Србије и РС, представници удружења преживелих логораша и борачких организација присуствовали су комеморативном скупу у Доњој Градини поводом 65 година од пробоја логораша у Јасеновцу.

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици служена је Света архијерејска литургија и помен невино страдалима у геноциду почињеном од 1941. до 1945. године.

На гробном пољу "Тополе" присутни су положили венце, запалили свеће и одали пошту невиним жртвама. Упућене су и молитве јеврејске и ромске заједнице.

Венце су положили председник Србије Борис Тадић и министар просвете Жарко Обрадовић, председник РС Рајко Кузмановић, председник Народне скупштине РС Игор Радојичић, премијер РС Милорад Додик и руски амбасадор у БиХ Александар Боцан Харченко.

"Ово је један тежак дан за наш народ и тренутак у којем смо уједињени са ромским и јеврејским народом", изјавио је председник Србије Борис Тадић.

"Упркос страшним жртвама, морамо пронаћи снаге за помирење и то је порука коју хоћу да пошаљем данас из Бањалуке, из Репубике Српске, то је порука коју шаљем и из Београда, као председник Србије", рекао је Тадић.

Тадић је новинарима рекао да народи морају пронаћи снаге да заједно живе у будућности, као добри суседи и пронаћи одговоре за искушења која нас очекују.

Подсетио је да је протеклих дана и са председником Хрватске Ивом Јосиповићем разговарао о начинима да се оствари квалитетан искорак у међудржавним и међунационалним односима.

Према речима Тадића, такве разговоре могуће је водити и са бошњачком политичком елитом.

Тадић је рекао да недавно усвојена Декларација о осуди злочина у Сребреници, као и све остале одлуке парламента Србије, не могу угрозити односе Србије и РС.

"Сам догађај комеморације и верски обред у знак сећања на жртве у Доњој Градини, ускоро и у Јасеновцу, представља подстицај парламентима у региону да евентуално у будућности донесу сличне декларације. С друге стране одлука је на онима у чије је име вршен злочин", истакао је Тадић.

Скупштина Србије је, са своје стране, према његовим речима, дала пример другим државама у региону, али и свима широм света, јер свега неколико пута у историји догодило се да нека држава смогне снагу за такав искорак.

"Србија и српски народ могу бити поносни иако и данас постоји дискусија о оправданости усвајање Декларације о Сребреници, али уверен сам да ћемо тек у будућност бити у прилици да истакну тај сјајан пример српског парламента", рекао је Тадић.

Додик: Злочин се никада више неће поновити

Премијер РС Милорад Додик је поручио да је "РС гаранција да се злочин над Србима у Босни и Херцеговини више никада неће поновити и да БиХ мора да призна да је у Јасеновцу почињен геноцид".

"Република Српска се не може доводити у питање. За нас је она светиња и биће брањена као таква, али она је сигурно уточиште не само за Србе, већ за све народе који желе да живе у њој", рекао је премијер РС.

"У Доњој Градини Срби су убијани зато што су православци, а Јевреји и Роми зато што је то био план нацистичке Немачке", рекао је Додик.

Додик је упозорио да се ови догађаји не смеју препустити забораву, јер управо то што се догодило у БиХ током недавних ратова показује да су се догађаји из Јасеновца заборавили.

"Српски народ није злочиначки и ни један злочинац се не сме крити иза српског народа, али и други народи то морају рећи и злочинце из својих редова не смеју сакривати иза сопственог народа", поручио је Додик.

Најавио је да ће РС, уз партнере из међународне заједнице, затражити усвајање резолуција којим би се злочин у Јасеновцу и Доњој Градини јасно назвао геноцидом.

Радмановић: Тражимо истину, не освету

Члан Председништва БиХ из РС Небојша Радмановић рекао је да је српски народ у прошлости преживео бројна страдања, али да данас стоји окренут будућности инсистирајући на вредностима хуманизма на којима почива савремена Европа.

"Без обзира на размере страдања ниједан народ који је гајио културу сећања није нестао са лица земље", истакао је Радмановић.

"Тражимо истину, а не освету", рекао је Радмановић истакавши да је Доња Градина место националног страдања српског народа, али и место њеног моралног уздигнућа.

Додик и Радмановић су, осврћући се на злочине из последњег рата у БиХ истакли да сви злочни морају бити индивидуализовани, а злочинци кажњени, као и да ниједан од три конститутивна народа у БиХ не сме скривати оне који су одговорни за злочине над другим народима.

Скупу су присуствовали и српски члан Председништва БиХ Небојша Радмановић, председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић, министар иностраних послова БиХ Свен Алкалај, као и велики број делегација.

Комеморацији у Доњој Градини присуствовала је и делегација Исламске заједнице коју је предводио бањалучки муфтија Етхем Чамџић.

Дан сећања

Република Српска данас обележава Дан сећања на жртве усташког геноцида над Србима, Ромима, Јеврејима и антифашистима различитих националности који је почињен у наци-фашистичкој творевини, Независној држави Хрватској (НДХ).

Србија "Дан сећања" на жртве тог геноцида обележава на сам дан пробоја две групе више од 1.000 логораша из усташког концентрационог логора Јасеновац 21. и 22. априла 1945. од којих се спасило само 118.

НДХ је проглашена 10. априла 1941. под покровитељством нацистичке Немачке и фашистичке Италије и обухватала је Хрватску, БиХ и област Срем са 6,3 милиона становника, од тога више од трећине Срба.

Један од видова организованог злочина тадашње хрватске државе били су логори, од којих је највећи био Јасеновац, формиран августа 1941. године.

НДХ је била једина савезница Сила Осовине, у Другом светском рату, која је организовала и специјалне логоре за децу. У њима је било заточено око 33.000 малишана, а само у систему логора Јасеновац убијено је 19.432 деце, узраста од неколико месеци до 14 година.

Подаци говоре да је у логорима Јасеновца убијено око 500.000 Срба, 80.000 Рома, 23.000 Јевреја и више десетина хиљада антифашиста.

За злочин геноцида у НДХ Анти Павелићу никад није суђено, чак ни у одсуству, а министар полиције НДХ Андрија Артуковић и управник Јасеновца Динко Шакић, који су се до дубоке старости успешно скривали са друге стране Атлантика, осуђени су у Хрватској 1986. односно 1989. за ратни злочин против цивилног становништва.