Афера "Регистар бранитеља" тресе Хрватску

После дугогодишње расправе о томе да ли би у Хрватској требало објавити "регистар бранилаца", тај регистар је објављен на страници registarbranitelja.com.

Међутим, регистар је објављен супротно закону јер се информације сматрају државном тајном, због чега је полиција ухапсила Марка Ракара, осумњеног да је умешан у објављивање Регистра.

Ракар, аутор познатог блога politica.com и несуђени саветник председника Хрватске Иве Јосиповића, ухапшен је под сумњом да је починио кривично дело одавања државне тајне, изјавио је портпарол МУП Крунослав Боровец.

Ракар је отишао у полицију како би то демантовао, али је најпре задржан на информативном разговору, па онда и ухапшен.

Ракар је требало да буде један од саветника председника државе, али је након што се установило да је држави дужан више од 130.000 евра за порезе и доприносе, председник Јосиповић одустао је од његовог именовања.

Министарство одбране, одакле су наводно узети подаци коришћени за објављени регистар, саопштило је да су се у истрагу укључили и војна полиција и војни обавештајци.

Уписом имена или јединице у Регистар, могли су да се добију сви подаци који су до сада, на инсистирање дела ветеранских удружења и владе, били државна тајна.

Ратни стаж актуелне владе

Према подацима из Регистра, чланови Владе заједно имају 73 месеца или нешто више од шест година ратног стажа.

У регистру су и министри Дарко Милиновић, Иван Шукер, Петар Чобанковић, Божидар Панкретић, Божидар Калмета, Дамир Бајс, Иван Шимоновић и Томислав Ивић, преносе хрватски медији.

Премијерка Јадранка Косор не налази се у Регистру. Спомињу се и имена Томислава Карамарка и Бранка Вукелића, али нико од њих није ратовао на матичним подручјима. Најдужи стаж од готово пет година имао је министар Гојко Шушак.

Према писању Јутарњег листа, 29. марта у америчкој држави Канзас за свега шест долара закупљен је Интернет домен, а власник поменуте адресе је "Инвесихостинг" која држи у тајности идентитет оних који су објавили спорну страницу.

Реч је о провајдеру који даје комерцијалну услугу закупа слободног простора и гарантује анонимно креирање веб страница. Страница је убрзо по објављивању престала да функционише, због превеликог броја посета.

На страници се наводи да је Регистар украден из Министарства одбране због лоше рачунарске заштите.

На поменутој страници објављена су два графикона - један који говори о стажу мобилисаних, а други о томе колико је у одређеним периодима било мобилисаних војника.

Из графикона произлази да око 5.000 људи има ветерански стаж од један до пет дана, а да је највећи број бранилаца, око 50.000, у војсци провео од 50 до 100 дана.

Највише мобилисаних за време "Олује"

Из другог графикона се види да је највећа мобилизација у Хрватској била од септембра 1991. године до марта 1992. године, када је под оружјем било око 200.000 људи и у време "Олује" у августу 1995. године, када је мобилисано више од 210.000 људи.

На страници је објављен и податак да за више од 12.000 људи чија су имена у регистру бранилаца стаж почиње након 1. септембра 1995. године, практички након завршетка свих ратних деловања у Хрватској.

Председници Хрватске, Стјепан Месић и Иво Јосиповић, залагали су се за објављивање регистра, а њихови саветници и део ветеранских удружења и политичких странака истичу да је цифра од пола милиона људи превелика и да тамо има много лажних бранилаца.

Да је у регистру, у коме су изједначени они на фронти и они који су рат провели у канцеларијама, превише имена лажних бранилаца, показало је и само министарство одбране изјавом објављеном у медијима да је пречешљавањем из регистра избрисано око 3.000 имена.

Браниоци, поготово инвалиди имају велике пензије, два пута веће од просечне, и бројне привилегије, а јавност и медији годинама истичу да су тај статус добили и неки који су повређени у саобраћајним несрећама или другим удесима у мирнодопским условима.