Бајден стиже на Балкан

Други човек Беле куће, Џозеф Бајден у понедељак почиње балканску турнеју, која обухвата посете Београду, Приштини и Сарајеву, што, како су навели званичници 100 дана старе администрације Барака Обаме, представља сигнал да ће Балкан и у наредном периоду "остати у фокусу" интереса Вашингтона.

Бајден најпре долази Сарајево у друштву високог представника ЕУ Хавијера Солане, где ће покушати да подстакне локалне лидере да се озбиљније суоче са спорним реформама, неопходним како би та држава убрзала малаксали процес европских интеграција.

Солана ће се из Сарајева вратити у Брисел, док ће амерички званичник сам наставити посету западном Балкану.

Званичници и аналитичари у Београду и Сарајеву прилично су резервисани око могућих резултата посете Обаминог заменика, пре свега због питања статуса Косова и међуентитетских проблема у Босни, док ће Бајдена једино на Косову дочекати неподељене симпатије тамошњих лидера, који су његов долазак унапред прогласили за "историјски".

"Посета америчког званичника Приштини је подршка америчке администрације косовској самосталности, демократији и успешном економском развоју региона", сматра председник Косова Фатмир Сејдију и додаје да је Бајденова посета могућност да се "подвуче линија и размотре даљи билатералнио односи две земље".

Заједничка посета Бајдена и Солане БиХ има за циљ да ЕУ и САД подстакну тамошње челнике власти на опипљиве напоре за убрзање евроатлантских интеграција те земље.

У круговима Европске уније у Бриселу се у последње време изражавала велика забринутост због застоја у реформама и учвршћењу институција власти у Босни и Херцеговини, што кочи придруживање те земље европској двадесетседморици.

Такође је осуђивана "запаљива, националистичка реторика" која стално кочи нагодбу о кључним питањима, упркос договору првака главних политичких странака сва три конститутивна народа у БиХ.

Бајден долази у прву посету западном Балкану да би на лицу места утврдио како се може побољшати укупан процес придруживања региона структурама НАТО и Европској унији, што би могло резултирати модификацијама у америчкој политици према региону, у коме последњих година главну реч води ЕУ.

Истовремено, после Бајденове посете, највероватније, биће познато да ли ће Вашингтон именовати специјалног изасланика за Балкан, иако такве најаве Брисел прати са извесним резервама, јер сматра да су последњи догађаји у региону показатељ да ЕУ држи све конце у својим рукама.

У Београду су, већ увелико, у току безбедносне припреме за пријем америчког званичника, а аналитичари процењују да је Бајденова посета Србији од великог значаја у контексту јачања билатералних односа две земље.

Реч је, о првој посети једног америчког званичника тог ранга после готово три деценије, од када је у Београду боравио бивши председник Џими Картер, а ову посету аналитичари виде као подршку администрације председника Барака Обаме Србији на путу европских интеграција.

Аналитичари у Београду и Вашингтону сагласни су у ставу да не треба очекивати приближавање ставова Београда и Вашингтона око Косова, нити да Вашингтон одустане од подршке Приштини.

Директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода у први план истиче чињеницу да Бајденова посета означава почетак јачања билатералних односа после проглашења независности Косова.

"То је реалан приступ у коме обе стране сагледавају значај билатералних односа у једном ширем контексту где је кључни приоритет за све земље Западног Балкана да се што је пре могуће доврши процес европских интеграција и тиме створе чвршћи темељи за мир и стабилност у региону," сматра Вејвода.

Бајден доноси добре вести

Аналитичар Обрад Кесић сматра да Бајденов долазак већ сам по себи има значај, мимо чињенице да је питање колико ће дати значајне резултате с обзиром на сложене односе две земље.

Кесић очекује да ће Бајден у Београд донети позитивну поруку и истаћи све тачке око којих се Србија и Америка слажу, настојећи да маргинализује питање Косова и да одвоји спорна питања и гради односе партнерства на питањима око којих постоји сагласност.

"Бајден ће се, наравно, држати главних елемената америчке политике према Балкану, а то су подршка јединственој БиХ, подршка за независност Косова, подршка за улазак целог западног Балкана у ЕУ и НАТО и подршка реформама и умереним политичким лидерима у региону," оценио је Кесић.

Донедавни српски амбасадор у Вашингтону, Иван Вујачић из Центра за демократију указао је да су се спољнополитички приоритети САД драстично променили после терористичких напада у септембру 2001. године и да Вашингтон више није толико усредсређен на Балкан.

Вујачић је оценио да су односи Србије и САД после октобра 2000. године били у узлазној путањи све до 2005. године када су, према његовим речима, САД "преломиле о независности Косова", а Србија усвајањем декларације о неутралности зауставила свој пут у НАТО.