Папандреу: Најгори део кризе прошао

Најгори део грчке финансијске кризе је прошао, али земља мора да раскине с корупцијом и да смањи губитке да би из тешкоћа изашла ојачана, изјавио је грчки премијер Јоргос Папандреу.

Његова влада је увела мере штедње и од лидера других држава из зоне евра издејствовала је финансијску "заштитну мрежу", али су трошкови зајмова које узима и даље преко два пута већи него да је у питању Немачка.

Папандреу је први пут од октобра, откад је његова влада на челу Грчке и откад је обелодањено да је буџетски дефицит двоструко већи него што је приказивано, изјавио да је најгоре прошло, наглашавајући да је Грчка повратила кредибилитет, али да је пред њом још доста тешког рада.

Као један од начина да се раскине с политиком услуга и повластица на бази пријатељских веза, Папандреу је предложио и децентрализацију државне администрације.

"Уколико урадимо оно што је неопходно, земља ће испливати из кризе јача и знатно способнија", рекао је грчки премијер, који је признао да смањење плата и друге мере штедње тешко погађају грађане и да ће тако бити и наредних неколико година.

Резултати анкете агенције Алко указују да Папандреуова странка ПАСОК, и поред непопуларних мера, још има предност у односу на конзервативну опозицију.

Истраживачи су, међутим, утврдили и да половина Грка подржава штрајкове против владиних мера "стезања каиша", док је 42 одсто против таквих протеста.

Грчка покушава да смањи спољни дуг од 300 милијарди евра, који премашује годишњи приход домаће привреде процењен на 240 милијарди евра.

Да би сервисирали дугове и покрили трошкове само до краја маја, Грци на међународоном финансијском тржишту морају да позајме око 16 милијарди евра.