Македонска транзиција без лустрације

Македонија ће спроводити лустрацију само за период од 1945. до 1991. године, док транзициони политичари и функционери, из периода после распада Југославије и осамостаљивања те земље, неће бити лустрирани.

Уставни суд Македоније је донео такву одлуку на јучерашњој седници, избацивши из постојећег Закона о лустрацији поједине параграфе. Суд је укинуо одредбу закона по којој се лустрација спроводи за период до 2008. године, оценивши је неуставном.

Судије Уставног суда су одлучиле да се спроведе провера да ли су кандидати за јавне функције или актуелни функционери били сарадници службе безбедности у периоду 1945-1991. године, односно до 17. новембра, када је донет први Устав Републике Македоније.

Суд је укинуо и одредбу којом су лустрацијом обухваћене верске заједнице и групе, удружења грађана, фондације као и чланови партија пошто сматра да Устав гарантује слободу удруживања и вероисповести и јасно дефинише да су верске заједнице одвојене од државе.

Преседник Уставног суда Трендафил Ивановски изјавио је да је јавност у заблуди кад је реч о последицама лустрације.

"Неки људи вероватно сматрају да ће бити обештећени ако су били жртве државних служби. То није тачно. Јединствена последица закона о лустрацији јесте да ће Комисија за верификацију чињеница утврђивати да ли су кандидати за јавне функције, у назначеном периоду, били сарадници тајних служби. Уколико су били, онда неће бити носиоци јавних функција", рекао је Ивановски.

Суд сматра да лустрација не треба да обухвати поседњих 17 година транзиције Македоније, зато што је новим Уставом успостављен нови демократски поредак и гарантују се људска права. За Суд је проблематично и објављивање имена "доушника" у Службеном листу, пошто сматра да би се тако жигосале личности.

Велики пројекат Собрања

Доношење закона о лустрацији сматрано је једним од значајнијих пројеката Собрања. Македонска скупштина је формирала посебан експертски тим, који је сматрао да одредбе који је Уставни суд укинуо треба да остану део Закона.

Из кабинета председника Собрања Трајка Вељановског, након укидања одредби закона, саопштено је да "он жали због тога што суд није прихватио аргументе Собрања".

Оштро је реаговала и владајућа ВМРО-ДПМНЕ која сматра да је одлука суда штетна за Македонију и да представља ударац "младој демократији".

Професор Звонимир Јанкуловски, који је радио на Закону о лустрацији, није изненађен одлуком Уставног суда и поставља питање "ко се у држави плаши Закона о лустрацији".

"Очигледно да неко жели да некога заштити. Уставни суд се сада налази у таквој улози и оставља се простор да имена сарадника, уместо да буду објављена у Службеном листу, буду објављена у медијима", рекао је Јанкуловски дневном листу Утрински весник.

Маријан Мадзовски, који је такође радио на закону, сматра да Уставни суд није ограничио временски период Закона о лустрацији и да се временски оквир проширује на сараднике, наредбодавце и кориснике за још 10 година док важи закон.

Закон се примењује десет година након избора чланова Комисије о лустрацији, а у закону нигде не пише бивши или садашњи режим већ се односи на људе који су кршили људска права, тврди Мадзовски.

Комисија о лустрацији узела је изјаве од 80 највиших државних функционера и ни код једног од њих није утврђено да је био сарадник тајних служби.