Нерешене границе на Балкану

Министри спољних послова ЕУ покушаће у Луксембургу да пронађу начин за решавање словеначко-хрватског граничног спора због којег су застали преговори о чланству Хрватске у ЕУ.

Међутим, тај гранични спор само је једно у низу нерешених питања разграничења између бивших југословенских република која би, ако се не реше, могла да успоре европску интеграцију и осталих земаља региона, пише агенција Бета.

Готово две деценије после распада бивше заједничке државе готово ни једна од некадашњих међурепубличких граница није до краја дефинисана.

Међусобне спорове око неког дела границе имају практично све бивше југословенске републике, док се некадашње "спољне" границе СФРЈ (према Италији, Аустрији, Мађарској, Румунији, Бугарској, Грчкој и Албанији) нигде не доводе у питање.

Хрватска и Србија имају макар по неко отворено питање на свакој од својих граница с бившим југословенским републикама.

Загреб са Љубљаном није решио мали део, око шест километара копнене границе, али је суштина њиховог граничног спора око границе на мору.

Словенија тражи да добије слободан излаз у међународне воде у равни Пиранског залива, док Хрватска захтева да се поштује међународно поморско право које налаже да национална територија сеже 12 миља у дубину од копна.

Са БиХ, Хрватска још није решила део копнене границе и део границе на Јадранском мору. БиХ се противи хрватским плановима о изградњи моста којим би се премостио кратак део Јадранске обале који припада БиХ, тврдећи да ће то закомпликовати приступ БиХ међунардоним
водама.

Са Црном Гором, Хрватска још није решила границу на Превлаци, док је са Србијом споран део границе на Дунаву.

Границе Србије са суседима

Србија, осим са Хрватском није завршила разграничење ни са БиХ, где је спорно неколико српских села, која су реком Лим практично одсечена од Србије.

Са Црном Гором, после њеног осамостаљења, остало је отворено питање још неких мањих делова границе, а слично је и са Македонијом.

После прошлогодишњег проглашења независности Косова отворено је питање и те границе, будући да Србија не признаје једнострано проглашену независност Косова које сматра делом своје територије.

Косово има проблем и у делу границе према Македонији који је после проглашења независности почео да се решава уз помоћ ЕУ и САД, што би требало да буде завршено током ове године.

Београд се, међутим, противи покушајима косовских власти да с Македонијом разговарају о граници и то сматра нарушавањем територијалног интегритета Србије.

Када је реч о граничној линији према Црној Гори, косовске власти тврде да је спорно око 1.500 хектара територије, али разговори о том питању још нису почели.