Припадник Зенге поново осуђен на осам година због мучења војника ЈНА у Загребу

Тунић је у одсуству осуђен за кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника, јер је мучио војнике који су били у логору, односно злостављао их, тукао предметима, понижавао и терао да певају хрватске песме.

Он није осуђен за убиство војника М.У. за које такође оптужен јер је, како је судија образложила, за то дело пред хрватским судом већ ослобођен од оптужби, након што је утврђено да га је убио у самоодбрани, односно да је у питању нужна одбрана, због чега веће није ни разматрало тај део оптужнице.

Истакла је да се не може судити два пута за исту ствар.

Ово је првостепена пресуда на коју одбрана и тужилаштво имају право жалбе Апелационом суду. Првом првостепеном пресудом Тунић је био осуђен на исту казну затвора, али је ту пресуду укинуо Апелациони суд и наложио да се понови суђење.

"Пресуда је резултат конформистичког прорачуна председника већа јер би осуђујућа пресуда у делу оптужбе за убиство ратног заробљеника, 19-годишњег војника тадашње државе СФРЈ, М.У, суштински представљала ‘пресуду пресуди’ суда Хрватске којом је убица, разводник Прве гардијске бригаде Хрватске, ослобођен 1996. године, а за то се у условима политичке превласти Хрватске над Србијом у међународним односима у Европи и политичке пенетрације у изборе у Србији, треба одважити" рекао је за Танјуг пуномоћник оштећених адвокат Душан Братић.

Он је додао да зато председник судског већа одлуку о томе оставља другостепеном суду који ће одлучивати о жалби Србије против те пресуде.

Тунићу се судило у одсуству, јер није доступан правосудним органима Србије. Он је, према сазнањима Танјуга, пореклом с Косова и Метохије из општине Витина, а сада живи у Хрватској.

Тунић се терети да је од 14. септембра до 1. октобра 1991. године у Загребу, као припадник Зенга заједно са више НН припадника исте јединице, кршио правила међународног права за време оружаног сукоба који је тада постојао у Републици Хрватској.

Овај сукоб, како се наводи, није имао карактер међународног сукоба, а водио се између снага Југословенске Народне Армије (ЈНА) са једне стране и хрватских оружаних формација у коју су спадале јединице тзв. (ЗНГ) и Министарства унутрашњих послова (МУП) РХ са друге страну.

Тунић и остала НН лица извршила су ратни злочин против ратних заробљеника, односно према војницима на редовном одслужењу војног рока у ЈНА, који су претходно положили оружје и предали се.

Заробљени војници су спроведени у објекат Зенги и МУП-а Хрватској у насељу Ракитје, где их је Тунић застрашивао, мучио, телесно повређивао, те поступао на нарочито увредљив и понижавајући начин, а једног војника ЈНА је убио хицем из пиштоља.

Он је, према оптужници, у више наврата у просторијама у којима су заробљеници боравили, обедовали и у подрумским просторијама, оштећене М.У, Ж.Л, Т.Н, Р.Д, Д.Д, Ж.Ј, Б.Б, М.П, С.А, Д.С, П.С, Г.М, Г.С. и Г.Г. тукао кундаком оружја, рукама и ногама по глави и телу, те гуменом палицом по леђима и табанима.

Везивао их је лисицама и приморавао да легну на тло, а затим их газио чизмама и скакао по њима, претио им ножем да ће им извадити очи и да ће их заклати, репетирао оружје на њих, стављао им цев оружја у уста и на слепоочницу, претећи им убиством, гасио им цигарете по телу и мокрио по њима.

"Све то је за последицу имало повреде телесног интегритета, тешке физичке и психичке трауме, патње и понижавање оштећених", навело је тужилаштво.

Потом је 30. септембра 1991. године, приликом батињања војника М.У, Тунић из пиштоља испалио хитац њему у главу, наневши му прострелну рану главе, којој је младић подлегао на лицу места.

Пуномоћник оштећених, адвокат Душан Братић, каже за Танјуг да се након писања медија о овом слуцају, јавило још шест људи који су злостављани у Ракитју од стране овог оптуженог.

Један од тих оштећених је држављанин Северне Македоније, а један Босне и Херцеговине, прецизира Братић.