Саркози обећао помоћ Грчкој

Председник Француске Никола Саркози обећао приликом сусрета у Паризу са грчким премијером Јоргосом Папандреуом да ће земље еврозоне помоћи Грчкој, уколико се финансијска ситуација те државе погорша.

"Ако Грчкој буде потребна помоћ, ми ћемо бити ту. Главни актери на европској сцени одлучили су да учине све што је потребно да Грчка не буде изолована", рекао је Саркози на заједничкој конференцији за новинаре са грчким премијером Папандреуом.

Папандреу је рекао да Грчка жели европско решење, а не помоћ Међународног монетарног фонда.

"Пре само два дана то решење је било само теоретско, али на састанцима у последња два дана у Берлину и Паризу чуо сам да постоји политичка воља да се оно нађе у случају да мојој земљи буду биле потребне позајмице", каже грчки премијер.

Председник Француске рекао је и да је, раније данас, разговарао са немачком канцеларком Ангелом Меркел и додао да су Француска, Немачка и Грчка спремне да предузму заједничку акцију против тржишних спекулација уперених против грчког финансијског система, пренео је Ројтерс.

Саркози је раније данас изјавио да ће Француска подржати Грчку у напорима за смањење њеног буџетског дефицита и да нема намеру да гледа како та земља пропада.

"Ако смо већ створили евро, не можемо да допустимо да пропадне земља која је чланица еврозоне. У супротном случају, стварање евра нема смисла", рекао је Саркози.

"Морамо да подржимо Грчку зато што се та држава труди, или у супротном евро више неће постојати", истакао је председник Француске.

Под притиском финансијских тржишта и Европске уније, грчка влада је јавности представила нове 4,8 милијарди евра вредне мере које укључују смањење плата, замрзавање пензија и повећање пореза, у циљу смањења огромног буџетског дефицита те земље.

Грчка ове године мора да добије на тржишту приближно 53 милијарде евра, при чему само у априлу и мају морају да плате на име рата кредита, дугорочних хартија од вредности и камата укупан износ од 20 милијарди евра.

Атина жели исте каматне стопе какве имају остале земље еврозоне, пишу новинске агенције, указујући да је Атина, међутим, после лањског продубљивања дефицита јавних финансија, који је достигао 12,7 одсто БДП-а, изгубила поверење финансијских тржишта.

То је довело до повећања камата на грчке обвезнице, а тиме и до раста трошкова за нове кредите.