Финиш кампање у Хрватској - међусобне оптужбе у ишчекивању изборне среде

У Хрватској се у среду 17. априла одржавају парламентарни избори. Највећи фаворити су листе ХДЗ-а и СДП-а. Ипак, током ове кампање није у фокусу програм странака, већ међусобне оптужбе премијера Андреја Пленковића и председника Зорана Милановића, који је намеравао да се кандидује за премијерско место испред СДП-а. Све то, кажу, аналитичари потпуно је у други план ставило мање политичке партије и сигурно ће благо утицати на резултат избора.

Финиш је кампање у Хрватској, али ни близу њега није отворени рат премијера Пленковића и председника Милановића, чији је покушај кандидатуре спречио Уставни суд. У окршај се укључио чак и ХДЗ-ов министар Олег Бутковић, који о Милановићу објављује на друштвеним мрежама, попут видеа са кравом Миловом.

"Неће мени тебе нико узет, ни Зоран ни његов рођак, нико", рекао је Бутковић

Председник Хрватске Зоран Милановић каже да имате повремено краве, Бутковића итд.. "То је све кокошарење и говедарење, морате некако кроз то проклизат", каже Милановић.

"Нек се он бави Миловом", поручује Пленковић.

Сукоб њих двојице, некад тројице - осим што је у фокусу кампање, утицао је и на рејтинг. У првим предизборним истраживањима порасла је подршка СДП-у, на чијој листи је намеравао да се кандидује Милановић. ХДЗ, ипак, предњачи.

"Борба Милановића са премијером Пленковићем и потпредседником Бутковићем и другима у политичком животу Хрватске је централна тема. Она је на неки начин изгурала мање партије из кампање, али видећемо наравно шта ће бирачи о томе рећи. Чини ми се да је први талас подигао очекивања тог левог поља или бирачког тела СДП-а, али до краја ћемо видети да ли ће то заиста утицати", рекао је Деспот Ковачевић са Факултета политичких наука

Оне на које не може да утиче су мањине, које у хрватском парламенту имају загарантованих осам мандата, од чега Срби три. Три су и листе које се за њих боре. СДСС, од првог учешћа на изборима 2003, освајала је сва Србима намењена места. Исто намеравају да понове, уз слоган "Хрватска треба Србе".

"Желимо да ти мандати буду важна компонента у политичком животу Хрватске, а у интересу, а у складу са интересима Срба у Хрватској. Желимо да наставимо доприносити томе да се животне околности у срединама где живе Срби наставе побољшавати", рекао је Милорад Пуповац из Самосталне демократске српске странке.

Осим случаја Милановић, овогодишње изборе прати и случај - избори у среду. Иако по закону изборни дан мора да буде нерадан, отворена питања у Хрватској су важи ли то за све и како ће утицати на излазност.

"Чини ми се да не може да утиче на изборни дан у Хрватској, јер ће вероватно бити нерадан дан, али оно што можда може да утиче на бираче у БиХ тамо постоји једна изборна јединица, велики број бирача је у иностранству. Примера ради видимо да се број бирача смањио за око 150 хиљада, што је око три посто бирачког тела, али се повећао број бирача у иностранству. Очигледно је то исељење из Хрватске утиче. Сад да ли ће одлука да у среду буду избори утицати на бираче у иностранству то је отворено питање, али свакако неће пресудно утицати на резултате", каже Ковачевић.

Хрватска је подељена на 12 изборних јединица, на којима право гласа има нешто више од 3,7 милиона бирача. Њихов број, од последњих избора смањио се за око 100 хиљада.

недеља, 26. мај 2024.
18° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије