Читај ми!

Одбрана Војислава Медића: Сведоци не потврђују оптужницу

Још два сведока саслушана су на суђењу у случају против Војислава Медића, који се у Хрватској терети за ратне злочине током ратова деведесетих. Медић је у истражном затвору годину дана, од хапшења на граници са Хрватском у коју је претходно редовно одлазио како би обишао родну кућу у Лици.

Два од три позвана сведока, Марко Пргомет и Јосип Питл, као и претходни, тврде да их је у логору у Стајићеву 1991. испитивао човек за кога су од других ратних заробљеника сазнали да се зове Медић.

“Дечки који су били унутра, то је плави девет, један је био испитивач плави девет, а Медић, то вам је Медић, он вам је био на дому технике, кажу – па то је тај“, рекао је први сведок Марко Пргомет.

На питање тужиоца ко га је испитивао, одговара да је увек иста особа. "Медић. Особа коју су они рекли да је Медић“, рекао је Пргомет.

Јосип Питл, други сведок, каже да је касније сазнао да се особа која га је испитивала "звала господин Медић".

“Сви су га звали Медић јер ови људи из Борова који су били на положају, они су га препознали, ја нисам, ја сам са сасвим другог дела града Вуковара“, рекао је Питл.

Одбрана: Документација доказује да је Војислав Медић био у Београду

Испитивање оба сведока испратиле су примедбе адвоката одбране. Истичу да је оптужени током 1991. и 1992. као судија Војног суда у Београду радио на више десетина предмета. То, кажу, доказује и документација поднета суду.

“Сведоци не потврђују оптужницу, односно не могу бити релевантнији од материјалне документације коју смо доставили и која је јуче коначно уведена у доказе. Морам да напоменем да сам фрапиран јучерашњом изјавом тужитељке која је довела у питање веродостојност те документације тиме што је одбрана успела да у тако кратком року дође до те документације. То је за мојих 40 година праксе први пут да чујем“, рекао је Ђорђе Дозет, који је из адвокатског тима оптуженог.

Тужилаштво Војислава Медића терети да је у логорима у Србији после пада Вуковара злостављао ратне заробљенике.

Према кривичном закону Хрватске, за ратни злочин против ратних заробљеника предвиђена је казна од 5 до 20 година затвора.

Наредно рочиште заказано је за 15. јун, када ће исказе дати још четири некадашња ратна заробљеника, од укупно 33 колико је до сада предложило тужилаштво.

четвртак, 25. април 2024.
7° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво