Проблеми чувара српске традиције у Албанији – због недостака помоћи нека удружења престала да постоје

Надомак Фиера, града на југозападу Албаније, где живи знатан број припадника српске националне мањине, у селу Рет Љибовош до недавно одржаван је курс српског језика.

И данас има деце, али и одраслих који би да чувају свој идентитет и уче српски језик. Међутим, због лоше финансијске ситуације, удружење је престало да ради.

"Нема помоћи, удружење нема канцеларију. Из Министарства спољних послова немам помоћ, ни из амабасаде. Овде у Тирану је дошао нови амбасадор, више од годину дана, није још дошао у удружење да окупи наше људе и да зна коју проблематику имају ови људи", каже Ећерем Дулевић из Удружења Срба "Јединство" у Фиери.

Најмлађе од четири удружења која окупљају српску националну мањину у Албанији "Скадарлија" од свог оснивања 2018. године, због компликоване процедуре пред овдашњом администрацијом, до данас није ни почело да ради.

"Ми се осећамо понижени, сам господин Гујон за ове две године прошетао је пола света, али овде још није крочио. Ми смо Срби као и сви други и ми имамо потребе да отворимо школу, да пренесемо наше потребе, наше бриге са којима се суочавамо у свакодневном животу", каже Салко Ферезај из Удружења "Скадарлија" из Тиране.

Данас у Албанији ради само једно Удружење српско-црногорско "Морача Розафа" из Скадра.

"Наша економска ситуација је врло тешка. Има доста година како немамо никакву врсту помоћи, мало слабо, с тиме не можемо ни да плаћамо кирију и електричну енергију и све, а канцеларија има своје трошкове", објашњава Павле Јакоја Брајовић из Удружења "Морача Розафа" из Скадра.

Из православног Удружења "Свети Јован Владимир" у Скадру нису желели пред камере. У телефонском разговору рекли су да због захтевне администрације коју овдашњи закон прописује нису успели да се пререгиструју. О престанку рада обавестили су Митрополију црногорско-примороску која је и била један од иницијатора његовог оснивања 1995. године.