Сећање на Србе страдале у арадској тврђави – најстарији имао сто једну, а најмлађи годину дана

У Араду је одржана комеморативна свечаност српским страдалницима у Првом светском рату. Аустроугарска монархија је у злогласној тврђави заточила и стогодишње старце и бебе.

Више од двадесет хиљада српских интернираца прошло је кроз страхоте концентрационог логора у арадској тврђави за време Првог светског рата.

Славољув Стојадиновић из "Удружења потомака ратника 1912 - 1918" из Пожаревца каже да је открио после 92 године да је његов чукундеда остао ту са снајама.

Сваке године, комеморацији посвећеној српским страдалницима, поред државне делегације Србије, присуствују и представници Румуније уз војне почасти.

Државни секретар Министарства за рад, борачка и социјална питања Миодраг Капор наводи да су аустроугарске власти интернирале у тврђаву хиљаде Срба из Босне и Херцеговине, Крајине, Славоније, Бачке, Срема, Баната, али и са територије окупиране Србије.

Заменик градоначелника Арада Илиа Кеша каже да је ту страдало 4.317 људи.

"Један од најтужнијих тренутака у историји српског народа, према којем исказујемо саосећање и блискост", истиче Кеша.

Бројке су далеко веће, многи почивају у реци Мориш, део на арадском гробљу. Монархија је подигла споменик чуварима и мучитељима који су умрли од шпанске грознице, да и након смрти чувају српске страдалнике који почивају поред твђаве.

Колика је окрутност била према заточеницима арадске тврђаве, који су били војно неспособни, сведочи и чињеница да је најстарија жртва био Јаков Вујичић, који је имао 101 годину, док је Томо Спремо имао само годину дана.