Протеран амбасадор Гвинеје Бисао

Председништво БиХ донело је одлуку да амбасадора афричке државе Гвинеје Бисао, Десидериуса Острогонца да Коста, прогласи персоном нон грата у Босни и Херцеговини.

Амбасадор ће морати да у року од 48 сати напусти БиХ.

Одлука је донета након вишемесечне истраге, током које је прикупљено много дискредитирајућих података о амбасадору, рекла је за Ирена Кљајић, саветница члана Председништва БиХ Жељка Комшића.

Амбасадор Гвинеје Бисао је починио низ криминалних радњи у БиХ, али и другим суседним државама, рекла је Ирена Кљајић.

Медији у БиХ наводе да је Десидериус Острогонац да Коста био ухапшен у Хрватској због пореске утаје, али и да је продавао дипломатске исправе и регистарске таблице.

"О томе не желим да говорим, али укратко, реч је о радњама неспојивим с амбасадорском функцијом", рекао је министар спољних послова БиХ Свен Алкалај "Дневном авазу".

Острогонац да Коста рекао је за "Дневни аваз" да није упознат с одлуком о томе да је проглашен персоном нон грата, понављајући: "Биће да је неко погрешио".

"Не видим зашто бих ја овде био непожељан", рекао је Острогонац да Коста, који је лажним назвао тврдње да његова држава не признаје његов легитимитет, као и оне о сумњивим куповинама јахти и издавању пасоша.

Негирао је и да је као лажни дипломата био ухапшен у Хрватској због пореске утаје као и извештаје хрватских медија како се као амбасадор у Хрватској инфилтрирао у највише друштвене кругове који су од њега куповали дипломатске исправе и регистарске таблице за 5.000 еура.

"Јунак заташканих афера"

Хрватски недељник "Национал" је још 2003, када је Десидериус Острогонац да Коста био отправник послова Гвинеје Бисао у тој земљи, писао да је он "јунак заташканих дипломатских афера у низу европских земаља".

"Национал" је тада тврдио да је тај дипломата још деведестих година прошлог века био хапшен у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, али да су га власти тих земаља, "да би избегле политичку бруку, након краћег притварања пустиле на слободу и у крајњој дискрецији прогнале са својих територија".

"Афера Коста" појавила се и пред хрватским бирачима као тема црних хроника. Након што је из БиХ стигла порука о сумњивом статусу отправника послова и амбасадора Гвинеје Бисао, ријечка Пореска Управа задужена да прочепрка по Костиној дипломатској мрежи открила је да је уз загребачку амбасаду, отворен и почасни конзулат у Омишљу на отоку Крку.

Надлежном државном органу поднесен је посебан извештај о Кости и седморици његових хрватских пријатеља, у којем се тврди да су, удружени у групу превараната опљачкали државни рачун за 200.000 куна.

Међу споменутим Костиним фалсификаторима идентификован је је Рудолф Муловић, власник "Наутике Муловић" којем је Коста уделио улогу почасног конзула у Омишљу, док је његову супругу промовисао у у генералног конзула сарајевске амбасаде.

 Пљачка је начињена манипулацијом царинским документима и дозволама за 180 Муловићевих јахти које су ослобођене царина јер су пловиле уз Костине регистрације и под заставом Гвинеје Бисау.

Недељник "Национал", кога Да Коста назива лажним дипломатом, такође је пренео да је он, наводно, Мађар из Војводине, рођен 1942. као Константин Острогонац и да је својевремно намеравао да отвори дипломатско представништво Гвинеје Бисао и у Србији.

Да Коста је из Сарајева обављао и функцију амбасадора у Црној Гори.