Сто година од рођења Мајке Терезе

Македонија обележава стогодишњицу рођења Мајке Терезе.

Церемонији отварања Меморијалне куће у Скопљу присуствују македонски званичници и представници католичке и македонске православне цркве.

На отварању наступа хор Свете Злате Мегленске, а предвиђен је и наступ маестра Бориса Тројанова, у клавирској пратњи Дарка Мариновског.

Момиров је гост Скопља на позив министарке културе бивше југословенске републике Македоније Елизабете Канцеске-Милевске, а боравак ће искористити и за сусрете са представницима македонског Министарства културе.

Мајка Тереза рођена је 27. аугуста 1910. године као Агнес Гонха Бојаxио у Скопљу. Скопље је тада припадало Краљевству Словенаца, Хрвата и Срба.

Гонха (језгро цвета) одрасла је у добростојећој албанско-католичкој породици.

Живот у вери

Родитељи су је одгојили на врло религиозан начин. Када јој је било десет година, њен отац је изненада умро, након чега се она још више посветила вери. Већ са 12 година она се одлучила за опатички живот. Њена жеља се одржла, тако да је са 18 година молила да је приме у ред Лорето.

Овај ред и његови многобројни чланови ангажовали су се у Индији и то посебно у школству. Она, ипак, није одмах могла почети са радом у Индији, већ је позвана у централу Лорето реда у Ирску. 28. сепрембра 1928. године напустила је Скопље и кренула у Ирску. Већ након два месеца било јој је дозвољено да испуни своју жељу и да се приључи Лорето реду у Бенгалу. У Калкути је положила свој први завет. Након тога је 17 година била запослена у школи Свете Марије у Калкути.

1949. године постала је Индијка и 1950. основала ред "Мисионари љубави према ближњем свом". Чланови овог реда морали су се обавезати на несклапање брака, на сиромаштво и на поштење. Касније је ред признао и Папа.

Тереза се са члановима свог реда бринула, пре свега, о умирућима, сирочадима и болеснима. Њен специјални ангажман поред тога била је брига и о оболелима од лепре.

Данас преко 3000 сестара и 500 браће у преко 100 земаља света припадају реду Мајке Терезе. За њен несебични рад добила је многобројне награде. Најзначајнија од њих је свакако Нобелова награда за мир 1979. године.

Њени сарадници често нису имали никакво или су имали мањкаво медицинско знање, на шта је она одвраћала: "У веровању није важан успех, него верност."

Поред признања која је добијала широм света, била је и критикована због свог конзервативног схватања света. Тако је у политици многих земаља која се тицала права на абортус видела највећу претњу светском миру".

5. септембра 1997. године. Неколико дана након смрти принцезе Дајане умрла је и мајка Тереза.

Сахрањена је у Калкути уз присуство многобројних чланова светске јавности.