Економска криза потреса регион

Ни земље у окружењу нису поштеђене од удара светске економске кризе.

Хрвати штеде и све више купују искључиво домаће производе како би подржали привреду и сачували радна места.

Ипак, хрватски председник Стјепан Месић тврди да је економија у рецесији са нултом стопом раста у овој години, и бројним отказима.

Влада припрема антирецесионе мере за које привредници кажу да већ касне.

Они траже гаранције државе за нове кредите, смањење пореза, као и мању државну потрошњу, односно ребаланс буџета, што премијер Санадер за сада одбија.

Ситуација је критична и у Словенији, која није у рецесији, али је суочена са падом извоза у Италију и Немачку.

Процена је да ће без посла остати 20 хиљада Словенаца, плате су смањене, а званична Љубљана, кроз гаранције банкама и ниже порезе, најављује пакет помоћи привреди.

"Постоји оптимизам, надам се да ћемо успети овим мерама да имамо привредни раст од 4 одсто", истакао је Франце Крижанић, министар финансија Словеније.

Извесно је да је криза захватила и Босну и Херцеговину, а аналитичари тврде да званичници још нису понудили адекватне мере за спречавање пада производње.

Рецесија се одражава на извоз и увоз.

Управо због те повезаности, наши стручњаци сматрају да је и за нас важно шта раде Владе суседних земаља, јер се српски извоз смањује.

У Црној Гори, која је пред новим изборима, криза је погодила грађевински сектор и процена је да би без посла могло остати 30 хиљада радника.

Македонци нису званично у рецесији, али се криза итекако осећа.

Без посла је остало више од 3 хиљаде радника у текстилној индустрији и металургији, а велики број је на принудном одмору.

Македонска Влада је најавила десет антирецесионих мера вредних 330 милиона евра, и тичу се пореских и царинских олакшица.