Шта је изазвало екстремни феномен "Јанос" који је опустошио део Грчке

Медитерански ураган "Јанос", који је у петак прво погодио западну обалу Грчке, а у суботу и централни део земље, усмртио је троје људи и оставио иза себе пустош.

Метео-научници Националне опсерваторије у Атини (ЕАА) наводе да је феномен "Јанос" био екстреман, углавном у погледу падавина.

Како се наводи на сајту опсерваторије, индикативно је да су метеоролошке станице у Пертулију измериле 317 милиметара кише, а у Кардици и Моузакију за мање од 24 сата више од 200 милиметара.

Иначе, просечна годишња количина падавина у Атини не прелази 400 милиметара.

Такође истраживачи су приметили велико географско подручје које је имало велике количине кише, што је резултирало већом могућношћу за поплавама у тим областима.

Екстремно "око" без облака

Eкстремна карактеристика "Јаноса" је и његов дуг живот с тропским карактеристикама и његовим интензитетом, што га сврстава у ред најмоћнијих медитеранских циклона забележених од 1969. године, односно од почетка сателитских осматрања.

Медитерански циклон дубоки је барометарски најнижи ниво који енергију црпи преношењем топлоте из топлих вода Медитерана и ослобађањем топлоте током олуја у близини његовог центра.

У његовом центру може се појавити "око" без облака, слично ураганима, док су му карактеристике хибридне, и показују сличности с тропским и егзотропним циклонима.

Истраживачи националне опсерваторије истичу да се на Медитерану такви барометарски системи јављају у просеку један и по пут годишње, односно један до два медитеранска циклона годишње, док их друге године можда неће бити.

У региону Грчке од 1982. године забележено је шест медитеранских циклона, од којих четири у периоду 2016–2020. године.

Иако то није невиђени временски феномен у том региону, све већи тренд њихове појаве током последње деценије забрињава као и повећање њиховог интензитета.

Неуспех прогнозе, кашњење кише у Атини

Бујичне кише у Тесалији и Анату су, према истраживању, директно повезане с "Јаносом".

Ураган је функционисао као пумпа за извлачење водене паре из топлих вода Медитерана, преносећи екстремне количине водене паре високо у атмосферу. То је резултирало засићењем атмосфере воденом паром и као резултат падале су брзе кише.

Поред тога, "Јанос" је, у комбинацији са вишим атмосферским притисцима око себе у источном Медитерану, знатно повећао брзину ветра, чак и далеко од свог центра.

Поред тога, конвергенција гасних маса које су се великом брзином кретале на планинском терену централног копна, створила је услове за стварање кишних облака и њихов дуготрајни боравак у тим областима.

На крају, продужено трајање јаких киша у Тесалији и централној Грчкој је директно последица спорог кретања "Јаноса" у петак и суботу.

Феномен је био у великој мери предвидљив, а једини неуспех прогнозе била је киша у Атини у петак у подне, која је каснила 12 сати.

Како би се боље пратили тешки временски догађаји попут "Јаноса", истраживачи истичу да на националном нивоу постоји стручност, али је потребно улагање у мерну инфраструктуру и њихово довршавање у системима раног упозоравања.

Такође извештавају о недостатку националне метеоролошке радарске мреже за детаљно праћење времена, која би требало да побољша време реакције и екстремна упозорења.