Јутарњи: Најнеизвеснији избори у хрватској историји

Хрватску, наводи се, свакако очекује период политичке нестабилности. Државна изборна комисија прогласила је јуче 192 изборне листе, 15 више него на изборима 2016. 

ХДЗ, који је хтео да искористи добро ношење с кризом корона вируса, пише лист, пошто-пото је желео да распише изборе да би "капитализовао владино добро управљање с кризом", али нису рачунали да ће им се месец дана пред изборе отворити велика афера с ветроелектранама у којој је ухапшен низ њихових званичника и службеника, а УСКОК ће у својству сведока испитивати и неке од најближих сарадника премијера Андреја Пленковића.

То је, наводи се, и главни разлог што је широка СДП-ова коалиција у последњој анкети претекла ХДЗ и барем засад у изборе улазе као фаворити.

За ХДЗ кажу да је додатни проблем појављивање Домовинског покрета Мирослава Шкоре на десници, која ће, тврде, сасвим сигурно преузети део десног бирачког тела.

А ту је и Мост, који се од странке којој су предвиђали нестанак, ојачао с новим именима која би могла освојити мандате у неким од изборних јединица.

С друге стране, СДП би, након "добро одигране утакмице на европским изборима", па онда и победе Зорана Милановића на председничким изборима, требало да "закуца" и на парламентарним изборима, али је председник странке Давор Бернардић саставио листе од својих најближих људи, од којих је већина њих јавности поптуно непозната.

На самом Главном одбору странке тројица СДП-оваца одбила су да буду на листи, међу њима и Ранко Остојић и млади градоначелник Плоча Мишо Крстичевић, док су неки успешни градоначелници и начелници остали без места.

Некадашње Милановићеве министре, Бернардић је гурнуо на последња места, а у неким је изборним јединицима сложио је листе тако да се они практично међусобно туку за преференцијалне гласове.

И неки изразито популарни европарламентарци попут Биљане Борзан и Тонина Пицуле одбили су да буду на листама.

СДП је потресла и афера породичног насиља, где је Бернардићева "десна рука" Микулин физички насрнуо на свог "дечка" Домагоја Хајдуковића, који је требало да носи листу у IV изборној јединици.

На левици се појавила и конкуренција у виду платформе и коалиције Можемо, која окупља странке које су више лево од СДП-а, али и екстремну левицу попут Радничке фронте, које би СДП-у могле задати главобољу у Загребу.

Ту је, пише лист, и коалиција странака центра која би могла догурати до барем једног до два мандата.

У сваком случају, ко год победи, тешко ће саставити владу која ће бити стабилна, па Хрватску очито очекује доба политичке нестабилности у време глобалне рецесије због корона вируса, закључује лист.

Парламентарни избори за 10. саборски сазив од независности, у Хрватској ће се одржати у недељу, 5. јула, а у иностранству у хрватским дипломатско-конзуларним представништвима, у суботу, 4. и у недељу, 5. јула.

Бираће се 151 заступник, 140 у десет изборних јединица у Хрватској, три ће бирати дијаспора, односно хрватски држављани с пребивалиштем у иностранству, а осам припадници националних мањина у 12. јединици коју чини цела држава.