Шта Хрватско председавање Европској унији доноси Србији

Уласком у Нову годину, председавање Савету Европске уније преузела је Хрватска. Најмлађа чланица Уније председава први пут, а иако ће у тих шест месеци највећи изазов бити Брегзит, хрватски званичници су већ истакли да ће им један од приоритета бити и политика проширења Уније. Шта то значи за Западни Балкан, а шта за Србију?

У празничним данима, Хрватска угости на стотине хиљада туриста. Од откуцаја у поноћ, тек треба да се докаже као домаћин, али старијим чланицама Уније.

"Ми први пут, као најмлађа земља чланица, председавамо и дајемо велики значај том европском путу", наводи Горан Грлић Радман, хрватски министар спољних и европских послова.

Како виде Европу, описали су у документу са четири поглавља: ону која се развија, повезује, штити и која је утицајна.

Тему проширења, иако не помињу, део је ширег програма који Хрватска има са претходне две председавајуће – Румунијом и Финском.

На измаку председавања тзв. тројке је загребачки самит Европска унија – Западни Балкан, у мају.

"Ја само не бих волела да у Загребу поново чујемо исте дипломатске формулације, превише оптимистичне и тако постављене да заправо не кажу ништа ново, али да ето дају неки психолошки подстрек читавом процесу", наводи Наташа Драгојловић из Националног конвента о Европској унији.

Најава помака

Задужени да руководе хрватским председавањем најављују конкретније помаке.

"То је политички изузетно значајно јер ту долази импулс према корацима напред, заједничким реформама према стварној ЕУ перспективи. Идемо амбициозно према загребачком састанку на врху, уз јасан циљ да се, по могућности, пре свибња отворе преговори са Северном Македонијом и са Албанијом", наводи Андреј Пленковић, председник Владе Хрватске.

О Србији и њеном путу, хрватски став подразумева подршку, али и условљавање нерешеним билатералним питањима. Показало се то и у председничкој кампањи.

Зоран Милановић, кандидат за председника Хрватске (СДП) наводи да не би блокирао Србију на путу у ЕУ.

Кандидаткиња ХДЗ-а и актуелна председница наводи да ће инсистирати на проналаску несталих пре него што Србија уђе у ЕУ.

Председник о томе не одлучује, а они који могу раније су се показали код Поглавља 26, али и 23, чије су отварање месецима блокирали.

"Напредак Србије зависи само од Србије и од оних мерљивих резултата које смо у стању да докажемо ЕК и свим државама чланицама. Хрватска је само једна од 28 држава чланица те она једна неће моћи ни да помогне Србији, нити да јој одмогне на путу", оцењује Драгојловићева.

Нарочито током председавања – јер се овлашћења углавном своде на руковођење у радним групама и конференцијама Савета Уније. Могуће је наметнути неку тему, али већ је извесно да ће наредних шест месеци обележити Брегзит, разговори о клими, седмогодишњем буџету Уније, али и о проширењу.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.