Тајни документи показују јаз између Британије и Француске током рата у БиХ

Тадашњи британски премијер Џон Мејџор је, према објављеним документима са којих је скинута ознака тајности, био обавештен да су Французи са српским снагама у БиХ постигли тајни споразум, према којем је требало је да буду заустављени ваздушни напади на Србе, како би они, заузврат, ослободили заробљене припаднике мировних снага.

Ова тврдња, која је шире објашњена у тајном писму упућеном премијеру из Форин офиса, налази се међу документима који су у уторак објављени на сајту британске националне архиве, пише Гардијан. 

Документи откривају да су новоизабраног председника Жака Ширака британски званичници оптужили за "лудило" и недоследност у вези са тим шта би требало да буде урађено како би рањиве муслиманске енкалве биле заштићене.

Британски премијер Џон Мејџор је 28. маја разговарао са тадашњим америчким председником Билом Клинтоном, који се заложио за напад, уколико буду повређени припадници мировних снага које су српске снаге заробиле.

Према објављеним документима, тадашњи британски амбасадор у Београду Ајвор Робертс се "сусрео са контактом" на мосту на Дрини код Зворника и обавестио власти у Лондону да су Срби желели да добију гаранције да ће НАТО зауставити ваздушне нападе пре него што ослободе таоце.

Иако су припремљени планови предвиђали да британска ваздушна јединица буде послата као појачање, Срби су средином јуна почели да ослобађају таоце. Џон Мејџор је 28. јуна на седници британског парламента уверевао Парламент да никакав договор није постигнут.

"Није постинут никакав договор који би обезбедио ослобађање талаца, нити су владе или команданти НАТО чланица предузеле било какве мере о будућим ваздушним нападима како би обесхрабрили нападе босанских Срба", навео је том приликом Џон Мејџор у британском парламенту.

Два дана касније, британско Министарство одбране је, у тајном писму, упозорило Мејџора да не би требало да даје таква категорична уверавања.

"Званична позиција је да су и УН и француска влада јавно порекле било какав договор у вези са таоцима", навео је Сем Шарп, секретар тадашњег британског министра спољних послова Дагласа Херда.

Међутим, у тој поруци се наводи и да је генерал Де ла Пресл, према инструкцијама француске владе, посетио Пале како би разговарао са босанским Србима. Шведски званичници су тврдили да је било паралелних телефонских контаката између Ширака и Милошевића.

Мејџоров сарадник Родерик Лајн је у додатној поруци британском премијеру написао: "Сазнајемо да су Французи можда постигли неку врсту договора, али нисмо сигурни у то и они то поричу". Мејџор је одговорио да је то могуће, али да сумња да је то чврст договор.

Британском премијеру је, 9. јула, стигло писмо од Алије Изетбеговића у којем га упозорава да су српске снаге покренуле „велики механизовано-пешадијски напад" на Сребреницу.

Такође је упозорио да снаге Уједињених нација "не желе или нису у могућности да бране град који је под нападом", те затражио од Мејџора да заустави нове нападе против цивилног становништва у том граду.

Два дана касније, Лајн је известио да су у ваздушним ударима уништена три тенка, али да је "трећи ваздушни напад прекинуо холандски командант Унпрофора због тога што су Срби претили да ће убити холандске војнике које су држали као таоце".

Постојала је ограничена наклоњеност према Бошњацима, пише Гардијан, наводећи да су снаге  владе БиХ пружале мали или готово никакав отпор, као и да су Холанђани, приликом заузимања одбрамбених положаја према Србима, "примиле неколико погодака са леђа - са муслиманске стране".

Британску владу је бринуло и то да ли да повуку трупе из Горажда, енклаве која је следећа била предвиђена за напад.

Покренут је план ваздушне евакуације под називом "Операција Шрафцигер", којим Мејџор није био нимало одушевљен, па је 15. јула признао Клинтону да "ситуације делује мрачно".

"Ширак се јуче залагао за повлачење. Данас жели да пошаље појачање у Горажде и Сарајево", рекао је Клинтон у разговору са Мејџором.

Пошто је разговарао са једним француским званичником, Родерик Лајн је обавестио Мејџора да Ширак сматра да нешто треба да се предузме, како би се Срби обесхрабрили.

Истог дана, генерал Руперт, који је био на челу снага УН у Босни и Херцеговини, обавестио је да у граду нема Муслимана и да су Срби окупирали Сребреницу.  Додао је да постоје "непотврђени извештаји о масакру наоружаних мушкараца и избеглица".

Више од 8.000 мушкараца и дечака убијено је у Сребреници у јулу 1995. након што су снаге босанских Срба заузеле град, који је био под заштитом холандских војника. Хашки трибунал је у пресуди злочине у Сребреници оценио као геноцид, подсећа Гардијан.