Црна Гора и храмови Немањића, ко ће бити власник?

Када су Мила Ђукановића 2000-их питали - зашто Црна Гора није независна, шта чекамо, рекао је - чекамо себе! Сада каже да је остао још један важан задатак, а то је обнова црногорске аутокефалне цркве. Када су га питали зашто баш сада, рекао је свака тема има своје време.

Након говора на конгресу ДПС-а, у свом родном граду никшићу, Мило Ђукановић разбуктао је расправу о бројним питањима - има ли историјске оправданости и на који начин ће црногорска црква бити створена?

„Ми не стварамо аутокефалну православну цркву у Црној Гори, ми обнаваљамо оно то је што је у Црној Гори вековима постојало", каже Миодраг Вуковић, члан владајућег ДПС-а од оснивања, данас посланик те странке и председник скупштинског Одбора за уставна питања.

„Постојала је аутокефална православна црква, и она је Црној Гори одузета кад и држава 1918. године такозваном Подгоричком скупштином, а касније декретима краља Александра у освит стварања краљевине СХС", наводи Вуковић.

Професор Цетињске богословије и посланик опозиционе Нове српске демократије наводи да Милу Ђуковићу црква не треба због вере, већ да буде један од конституената црногорског националног идентитета.

„И они тиме желе да заокруже јер сматрају да није заокружен тај идентитет ново црногорски, или како га ми зовемо дукљанско монтенегрински, ако ту нема некакве аутокефалне цркве, која, узргед, никад није постојала у Црној Гори", наводи Алексић.

Шербо Растодер је историчар и члан грађанског покрета УРА. Писао је о историји Црне Горе од 1918. до 1929. године. Верује да Мило Ђукановић "размишља као државник, као човек који је обновио државу Црну Гору" и да је сада дошло до нечега што се зове заокруживање процеса.

„Чудна је прича да један владар у једној секуларној држави покушава да ствара цркву", каже епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који је већ две деценије на челу једне од три епархије СПЦ-а које постоје на територији Црне Горе.

"Никад више 1918"

Историјска расправа о цркви у Црној Гори компликована је колико и историја на овим просторима. А о историји се доста расправља након одлуке данашње Скупштине Црне Горе да одбаци одлуке некадашње такозване Подгоричке скупштине из 1918. У владајућем ДПС-у често изговарају реченицу - никад више 1918. Тада је, кажу, Црној Гори одузета држава, а касније и црква.

Након што је Црна Гора поново постала независна 2006. представници власти кажу да има право да обнови аутокефалну цркву. Најважније питање је - да ли је то посао световних власти? Мило Ђукановић поручује да не крши начело одвојености цркве од државе и принцип цару цареву, богу божје.

„Извините, а шта је радио поменути Александар, не замерају Александру што нам је узео цркву, а замерају неком ко се као први у Црној Гори понаша у складу са целокупном различитости Црне Горе, у складу са на њеном традицијом, историјом и скорим, а будућим потребама", истиче Миодраг Вуковић.

„Кажу да су владари правили цркве, па није ваљда Ђукановић византијски цар, па да прави цркву?", каже епископ будимљанско никшићки Јоаникије. „Па ни византијски цареви нису тако правили него су као миропозани, са изузетним поштовањем од свих хришћана давали подршку за унапређење црквеног живота, и то је резултирало стварањем помесних цркава. Будите убеђени да људи који говоре о аутокефалији немају појма шта она значи, шта је њена суштина."

Мило Ђукановић каже да Српска православна црква у црној Гори служи као кичма великосрпске идеје, да представници СПЦ-а доводе у питање елементе црногорског националног идентитета.

„То су та злонамерна тумачења, наказна и девијантна, ми само чувамо свој идентитет вековима", каже владика Јоаникије. „Они знају да је то исти народ, и сви знају да су се њихови преци изјашњавали као Срби, и ови који данас владају знају да су се њихови преци изјашњавали као Срби, наравно Црногорци, али идентитет је српски. Али добро, имају ти људи право да се изјашњавају као Црногорци, могу као Кинези, то је слобода човека, али ја не могу да се сагласим да се прекраја историја", истиче Јоаникије.

Чије ће бити цркве и манастири?

Једина канонски призната православна црква у Црној Гори је Српска православна црква. Цетињски манастир је седиште Митрополије црногорско-приморске. Осим Митрополије, постоје још три епархије СПЦ-а, Будимљанско-никшићка, Милешевеска и Захумско-херцеговачка и приморска.

Владика Јоаникије на челу је Епархије будимљанско-никшићке већ две деценије. Седиште Епархије је у манастиру Ђурђеви Ступови код Берана, који се зове исто као манастир код Новог Пазара. Саградили су га Немањићи у 13. веку.

У надлежности Епархије је и једна од најстаријих и највреднијих цркава на територији Црне Горе - Храм светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу. Саграђен је 1190. године. А за потребе тог храма написано је Мирослављево јеванђеље.

У надлежности Митрополије црногорске-приморске су, између осталих, манастир Морача, из 13. века и манастир острог код Никшића из 17. века.

Сви ови храмови саграђени су пре 1918. У Скупштину Црне Горе стигао је нацрт закона о слободи вероисповести, који је изазвао можда и жешћу полемику од оне о аутокефалној цркви. И то због једног питања - да ли ће тим законом држава Црна Гора постати власник цркава и манастира саграђених пре 1918, па и оних у власништву Српске православне цркве?

На питање да ли ће Острог и цркве и манастири саграђени пре 1918. постати власништво државе Црне Горе, Миодраг Вуковић за РТС каже: „Па они су то и били, и 1918. узели су нам државу и сво њено власништво, према томе одговор је - Острог и многи други острози су у статусу државног богатства и културног блага, а они се користе као приватна својина једног субјекта у Црној Гори, без комуникације са Црном Гором, па није у реду."

Епископ Јоаникије одговара: „Једним параграфом преписују сву имовину на државу. И то како правдају, то су културна добра, морају да припадају држави - није тачно, постоји Закон о културним добрима, и тај закон мора да важи подједнако за све, културно добро може бити у приватном власништву."

Шта каже члан 62?

Власти у Црној Гори поручују да је у овој области важећи комунистички закон из 1977. и да се зато доноси нови, модеран закон. За питање имовине најважнији је члан 62 предлога закона. У њему пише:

„Верски објекти и земљиште које користе верске заједнице на територији Црне Горе који су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918. године, и за које не постоје докази о праву својине верских заједница, као културна баштина Црне Горе, државна су својина. Верски објекти који су изграђени на територији Црне Горе заједничким улагањима грађана до 1. децембра 1918. године, а за које не постоје докази о праву својине, као културна баштина Црне Горе, државна су својина."

„Посебно је гротескно када они кажу да црква нема тапије, доказе над власништом, а у сваком старијем храму постоји фреска ктитора, сад они кажу то је власништво црногорске државе. Када су направљени Ђурђеви ступови или Морача, тада црногорске државе није било, него је то била Србија", каже професор Цетињске богословије и посланик Нове српске демократије Будимир Алексић.

Миодраг Вуковић одговара: „Зар нису та времена део историје Црне Горе а не некога другога. Зар се то није дешавало на територији државе ондашње, да ли кад су Немањићи владали, кад је била Зета, то је део државе која има 1000 година своје историје. Па кад би сви чупали из историје Црне Горе, а то је и намера, шта би остало од Црне Горе.

Историчар Шербо Растодер каже: „Могу да замислим да је све то јавно добро, ни Амфилохијево ни Милово, и могу да замислим да се о јавном добру брине држава."

Професор Цетињске богословије Будимир Алексић истиче да власт пројектује актуелне догађаје у прошлост и кажу да је цркве и манастире из доба Немањића градила црногорска држава. „Али пошто живимо у добу пост-истине, онда је и то постало нормално, да сад неко одвали неку глупост, па треба неком научнику 700 страна да демантује те глупости у складу са оном грчком изреком - што једна будала може да постави питање, пет мудрих не може да одговори".

Дедеић: Имовина се мора вратити

Поглавар канонски непризнате Црногорске православне цркве Михаило каже да се имовина мора вратити. Његово седиште је у једној кући на Цетињу, у насељу Груде. Али први човек канонски непризнате ЦПЦ се нада да неће још дуго тако бити и „да Црногорској цркви припада Цетињски манастир".

Верници Српске православне цркве у Црној Гори кажу да Мираш Дедеић није никакав верски поглавар, нити је то што он води црква, већ невладина организација. Он одговара: „Овде је та црква постала једна пљуваоница из које можете да чујете свашта" .

Будимир Алексић истиче је Дедеића због нецрквеног понашања рашчинио васељенски патријарх Вартоломеј. На питање, како очекује да му исти човек који га је рашчинио сада додели аутокефалију, Дедеић одговара: „Па слушајте ја нисам рашчињен, на основу чега ко је то доказао, то мора суд црквени да докаже"

Некадашњи градоначелник Цетиња, публициста Јован Маркуш за себе каже да је Цетињанин, Црногорац, али Србин. Додаје да је једина црква у Црној Гори СПЦ, а једини митрополит Амфилохије.

 „Та Црногорска црква, то вам је основано у полицијској станици на Цетињу и с њима се управља из неког центра, да ли ДБ или обичне полиције и они су, нажалост, мој град претворили у позорницу за иживљавање верских и политичких пројеката", каже Маркуш и додаје: „Ја не познајем никога из Цетиња ко је верник а да иде у ту цркву. Ја могу да обучем униформу генерала и да се представљам као генерал, али ви добро знате да ја то нисам".

Представници Српске цркве кажу да су Мираша Дедеића бугарски расколници рукоположили у чин митрополита и да од тада користи лажно име Михаило.

„Нису то две цркве, као српска и црногорска, то је све иста црква, исти народ, језик, они се по томе нису делили у Бугарској, они су се у Бугарској делили по питању политичке ситуације, они нису хтели да признају патријарха бугарског Максима, а био је кандидат овај који је мене хиротонисао Пимен. Али данас су сви они у бугарском патријархату", каже Дедеић.

Инциденти због имовине

Због питања имовине било је инцидената на Цетињу после проглашења независности Црне Горе 2006. Тада су присталице Црногорске православне цкрве покушале да уђу у Цетињски манастир и да тамо служе литургију, али их је полиција у томе спречила. Поглавар те цркве понавља да се имовина мора вратити.  

Може ли се десити да држава на себе препише објекте, али да се ништа у пракси не промени, односно да сви остану ту где јесу?

„Они могу да кажу можете ту да останете, а могу да кажу, не то ћемо да дамо некој псеудо-религиозној организацији нпр. Мираша Дедеића самозваног Михаила, или да кажу ово ће бити музеј као у Македонији, нећемо то дати ни српској цркви, нити овој антицкрвеној организацији, него ће ту да буде водич и момак који наплаћује улазнице", каже Будимир Алексић.

Владика Јоаникије истиче да кад је неко власник објекта, он одређује и како ће се користити. „Сад секуларна безбожна власт хоће нама да одреди како ћемо их користити, то је угрожавање слободе вероисповести до сржи, то је веома зла намера".

Миодраг Вуковић одговара: „Ништа се ту драматично неће променити и сви ће бити доведени у исту раван да би и сви верници имали иста права и обавезе. Ма ком се богу крстили. Ма у коју цркву ишли.

Шербо Растодер истиче да питање имовине није суштинско питање овог закона, већ слобода вероисповести, „односно коришћења сакралних верских објеката независно од националног префикса, а зависно од припадности тој верској заједници."

Петиција против отимања храмова СПЦ-а

Верници Српске православне цркве кажу да је најбоља реакција на Закон о слободи вероисповести био Сабор у Подгорици у јуну. Због предлога закона Митрополија црногорско-приморска организовала је потписивање петиције. Названа је петицијом против отимања храмова СПЦ-а и потписало ју је више од 100 хиљада људи.

Миодраг Вуковић истиче да ће црногорске власти овај посао довести до краја, и додаје да је Црна Гора добила печат надлежних европских институција.

„Ми смо кренули макар од 2006. године да радимо на комплетирању државног хабитуса, успели смо са Римокатоличком црквом, успели смо са Исламском заједницом, знате с ким нисмо успели да се договоримо 13 година? Са Српском православном црквом."

Владика Јоаникије одговара да држава мора да води дијалог са онима због којих се тај закон доноси, али додаје да тог дијалога није било. „Не знам шта се догодити, али врши се украјинизација Црне Горе, коме то треба? Овом народу треба помирење."

Ђукановић: Црква важан темељ Црне Горе

Председник Црне Горе Мило Ђукановић каже - црква је важно питање државног и духовног темеља Црне Горе, без кога нема разговора о будућности.

Предлаже да се из „стања дубоког православног раскола" у Црној Гори изађе формирањем цркве без националног предзнака, која би се звала Православна црква Црне Горе. Али ту идеју одбацио је и поглавар Црногорске православне цркве.

„То ништа не значи, онда се не зна да ли је то црногорска, хрватска, чија је то црква", каже Михаило Дедеић.

Мило Ђукановић поручује да оваква питања као што је црква најчешће имају само једну шансу. Ни државу нисмо створили за годину дана, нећемо за годину дана обновити аутокефалну цркву, али немам никакву дилему око исхода, каже Мило Ђукановић.

А кад је реч о закону о слободи вероисповести, власти у Црној Гори поручују да ће га ове јесени усвојити и да су решене да га спроводе.

Најава председника државе могла би да утиче на судбину цркве у Црној Гори, али могла би да утиче и на политичку судбину Мила Ђукановића.