Линта: Без крајишких Срба партизана Хрватска не би постојала

"Наведену тешку лаж Грабар Китаровић понавља сваке године по неколико пута за потребе међународне заједнице а у пракси води проусташку политику. Добро је познато да је хрватски народ до јесени 1943. године у великој већини учестовао у оружаним снагама нацистичке Независне Државе Хрватске и нацистичке Немачке", навео је Линта.

У прилог томе навео је и податке о националној структури Првог и Другог хрватског корпуса у лето 1943. године, према којима је Први хрватски корпус 27. јула 1943. године имао 6.230 бораца, од којих је Срба било 5.910 или 95 посто, а сви осталих 5 посто (Хрвата 305, Муслимана 10, Црногораца четири и Италијана један).

Линта наводи и да је Други хрватски корпус основан у пролеће 1943, 1. августа исте године имао 9.408 бораца, од којих је било 6.639 Срба или 60 посто а свих осталих 40 посто (2.508 Хрвата, 101 Мађар, 84 Муслимана и 77 осталих).

Председник Одбора за дијаспору истиче да је тек након капитулације Италије, а посебно током 1944. године, када је постало јасно да ће силе Осовине изгубити рат, почео масовнији прелазак Хрвата из усташких и домобранских јединица у партизане.

"И поред тога уочи завршетка Другог светског рата маја 1945. године оружане снаге НДХ су бројале и даље око 200.000 војника у које су укључени и Хрвати и Муслимани из БиХ. И то без око 30.000 Хрвата који су служили у Оружништву НДХ или војној полицији и Хрвата који су учестовали у оружаним снага Немачке војске", навео је Линта.

Поменуо је податке историчара Иве Голдштајна о томе да је 30. новембра 1944. у партизанима је било свега 73.000 Хрвата.

"Дакле, може се јасно закључити да је пред краја рата већина Хрвата и даље била у оружаним снагама НДХ тј. у усташама, домобранима, и војној полицији и мањи део у немачкој војсци а не у партизанима", каже Линта.

Додаје да Колинда Грабар Китаровић и многи хрватски политичари, интелектуалци, црквени достојанственици и већина хрватског народа заборављају велику и неспорну истину да без масовног учешћа крајишких Срба у партизанима и без Срба као конститутивног народа Хрватска не би постојала.

О признању учешћа Срба из Хрватске у НОР-у говори и одлука ЗАВНОХ-а од 14. октобра 1943, која у тачки 8 каже: "Нема, не смије и неће бити Хрватске у којој Србима не би била зајемчена пуна равноправност и једнакост са хрватским народом", напомиње Линта.

Додаје и да је на трећем заседању Завноха 9. маја 1945. године, док је рат још трајао, усвојена Декларација о правима грађана демократске Хрватске у којој пише: "Хрватски и српски народ у Хрватској потпуно су равноправни".

Ова одредба била је саставни део свих устава Хрватске од 1947, па све до 22. 12. 1990. године, подсето је Линта те закључио да се "проусташка власт на челу с Туђманом захвалила крајишким Србима за стварање Хрватске у оквиру Југославије тако што их је избацила из Устава и протерала са својих вековних огњишта уз брутална убиства".