Годишњица земљотреса у Скопљу

У склопу обележавања тог страшног догађаја, званичне делегације и представници институција положиће цвеће на споменик жртвама земљотреса на градском гробљу у Бутелу, а хуманитарне акције и радионице биће организоване на више места у граду.

"Пре 56 година, велики сат Старог железничког колодвора у Скопљу се замрзао. Остао је да сведочи да је 20 секунди било довољно да се заустави живот града. Када је прашина слегла и када је злокобни звук утихнуо, свет је видео катастрофу. Скопље се сећа!", написао је премијер Северне Македоније Зоран Заев на свом Твитер профилу. 

Разорни земљотрес пробудио је становнике Скопља 26. јула 1963. у пет сати и 17 минута, а мањи потреси трајали су до пет и 43 минута.

Земљотрес у Скопљу осетио се на површини од око 50.000 квадратних километара. Уништено је 15.800 станова, а 28.000 је оштећено. Преко 200.000 људи остало је без крова над главом.

Солидарност коју су југословенски народи делили са Скопљем и Македонијом брзо се претворила у глобалну.

Тридесет пет земаља чланица УН-а покренуло је иницијативу за помоћ Скопљу. До данашњег дана, неки објекти изграђени у то време носе назив земаља у којима је помоћ примљена: румунска болница, руске зграде, јапанске касарне.

Становници Скопља памте многе друге акције светске солидарности. Године 1965. Уједињене нација расписале су конкурс за израду урбанистичког плана за градњу града. Шездесет одсто плана је поверено идејама светски познатог архитекте Кенза Тангеа, а осталих четрдесет архитектама из некадашње СФРЈ.

Данашња железничка станица је, на пример, један од објеката Тангеа и његове, тада футуристичке визије града.

На солидарност са Скопљем позвали су и европски интелектуалци, као што су писци Жан Пол Сартр и Алберто Моравија, док Пабло Пикасо поклања свој рад планираном Музеју савремене уметности.