Индекс: Хрватској потребни сезонци из Србије

Хрватска влада ове године опет је повећала квоте за увоз радне снаге у туризму на 15.611 дозвола, а искоришћено их је тек око 6.000, а трећину су искористили сезонци из Србије, наводи портал Индекс.

У контексту напада на сезонце на Брачу, директор Института за туризам Дамир Крешић рекао да постоји само једна ствар око које сезонце треба дијелити, а то сигурно, наводи, није по националној основи.

"Сезонце треба дијелити на добре и лоше раднике, а не по националној или било којој другој основи. Ионако раде тежак посао и не треба им га додатно отежавати. То што се догодило је за осуду и сигурно не доприноси слици Хрватске као сигурне дестинације", рекао је Крешић.

Едуард Андрић, председник Синдиката туризма и угоститељства Хрватске, сматра да су радници из суседства најкомпетентнији јер знају језик па им је лакше у комуникацији с колегама.

Како додаје Андрић, готово сви причају барем енглески, за разлику од, како каже, сезонаца који долазе из Малезије или Филипина.

"Искрено вјерујем да је ово издвојен случај и да се то више неће догађати, било је и прије неких инцидената у средњој Далмацији, но морам рећи како примјерице у Истри нема тих проблема. Овакви напади су за сваку осуду и морамо сви ићи ка томе да се то не догађа, да се људима усади да је битан сваки радник, а позивање на неку прошлост је бесмислено, било би погубно да их прозивамо и тучемо јер су друге националности", сматра Андрић.

Наводи да је у Хрватску највише радника стигло с подручја Бање Луке и Требиња. Истакнуо је да овакви напади попут овог на Брачу јако лоше утичу и на слику Хрватске у свету.

Проблем на дубровачком подручју

Проблем је, каже Андрић, и што старији радници, поготово с дубровачког подручја, не подносе раднике из Србије или Требиња, што није у реду.

"Недавно сам био у Дубровнику и тамо има пуно запослених сезонаца из Требиња, а домаћи појединци који су судјеловали у рату и још раде се буне јер наводе како су их ови у рату тукли, а сад долазе радити ту, рекао је Андрић.

Каже да им је указа како то нема смисла и да су млади сезонци из Србије и БиХ нису ни били рођени за вријеме рата или су били бебе, дакле нису их они могли нападати.

"Нема смисла да се сад све њих генерализира, исто тако бисмо се могли онда сјетити и Првог и Другог свјетског рата и тко нас је тад нападао, а сад су нам главни гости око којих трчимо. Дакле, гледати тко је откуда је бесмислено, не можемо тако размишљати", сматра Андрић.

Јако је, каже, лоше гледати на неке нације као на непријатеље Хрватске и то не само за туризам већ и за Хрватску уопште.

Поручује да се тако засигурно не оставља добар утисак у свету.

"Кад-тад ће и сусједне земље ући у ЕУ па неће бити граница и тад ће бити још више запосленика из тих земаља, а можда ће и неки наши радити у Србији тако да би заиста било лоше да се понашамо као непријатељи", нагласио је Андрић.

Индекс подсећа и на напад на потпредседника Вијећа српске националне мањине Каства и грађевинског предузетнка Радоја Петковића који је преминуо од последица пребијања.

Петковић је брутално претучен 24. априла испред једног кафића у Вишкову, места код Ријеке.

Ријечка полиција као нападача је идентифицирала Илију Главића (48) којег Општинско државно тужилаштво у Ријеци сумњичи за кривично дело наношења особито тешких телесних озљеда.

Истражни судија Жупанијског суда у Ријеци Ксенија Зорц Главићу је одредила притвор због опасности од понављања кривичног дела и утицаја на сведоке.

Петковић је након кратке препирке с Главићем у локалу кренуо према свом аутомобилу. Главић га је сустигао на паркингу и брутално напао. На снимцима надзорне камере види се да Главић није одустајао од удараца чак ни када је Петковић изгубио свест и пао на земљу.