Први Србин у Бриселу

Питање из слогана усмерено је и Хрватској и Европи, а одговор на указивање на проблем био је вандализам, рекао је професор ФПН-а у Загребу Дејан Јовић, и додаје да не мисли да је то став већине у Хрватској.

Део кампање СДСС-а је и латиница и ћирилица.

"Ми не можемо и нећемо одустати од ћирилице, зато што бисмо тиме данас, у 2019. помогли онима који желе провести у дјело Законску одредбу о забрани ћирилице од 25. 4. 1941. Ћирилица није за нас у Хрватској само питање идентитета Срба, него и поштовања према жртвама фашизма", написао је Јовић на Твитеру.

Професор Дејан Јовић други је на листи СДСС-а на европским изборима, одмах иза Милорада Пуповца. Верује се да ће управо Јовић, уколико СДСС освоји један мандат, ићи у Брисел. Бирачима је шаљиво поручио: Након "Посљедњег Србина у Хрватској", гласајте за "Првог Србина у Бриселу". Искористите шансу".

Недавно је у интервјуу РТС-у одлуку да се кандидује образложио тиме да је Хрватска мала земља која је недавно ушла у Европску унију, и она с правом очекује да се у Бриселу третира равноправно, да је поштују као малу земљу и да нема неке разлике између великих и малих.

"Али онда, наравно", додао је, "и у својој властитој земљи у Хрватској је важно да примењује тај исти европски принцип. То значи да мале заједнице укључујући и српску и друге мањине, не само националне мањине, треба третирати равноправно и са пуним респектом".

Кандидатура професора Дејана Јовића изазвала је велико интересовање и у Хрватској и у Србији. Живео је и радио у Британији после чега се вратио у Хрватску. Био је политички активан као саветник Иве Јосиповића, али је то место изгубио када је рекао да референдум о независности Хрватске 1991. није одржан у поштеним условима. Аутор је дела "Рат и мит" у коме се бави најостељивијим темама у хрватском друштву. Предаје на Факултетима политичких наука у Загребу и у Београду.

"Добар потез СДСС-а"  

Историчар Предраг Марковић сматра да је то што се он кандидује у оквиру српске мањинске странке важно зато што је "суштински објективан човек. Није некакав српски, онај стеротипни националиста са Динаре и Велебита него један углађени британски и загребачки господин и такав човек треба да брани интересе Срба у Хрватској и Срба у Европи", каже Марковић.

Говорећи о томе зашто се кандидује, за загребачки Експрес Дејан Јовић је недавно рекао да треба уклонити стигму намерно створену када је реч о Србима. Волео би, каже, да у Хрватској постане кул бити Србин, а не извор дискриминације.

Историчар Милан Гулић верује да је потез СДСС-а да кандидује Дејана Јовића добар потез, јер он нема лошу позадину када је српска заједница у питању, "Може", каже Гулић, "да привуче нешто несрпских гласова у Хрватској, што је важно јер око 60.000 гласова је било потребно на претходинм изборима. Треба рећи када су Срби у Хрватској у питању, на мањинској листи на којој они учествују, њихови кандидати не добијају више од 15.000 гласова". Према Гулићу, многи Срби гласају на већинским листама, па је циљ ових избора да се ти људи привуку и да се покаже стварна снага српског народа у Хрватској. 

Социолог Петар Лађевић каже да је најзначајније да је српска заједница у Хрватској кроз своју странку показала да "са свим најзначајнијим идентитетским питањима, и политичким, и социјалним и економским, има снаге да изађе и проблем представи у Европи".

Ово није први пут да политички представници Срба у Хрватској излазе на европске изборе. Покушаја је било и 2013. и 2014, после уласка земље у ЕУ. Изашле су Нова и Наша српска странка, подсећа историчар Милан Гулић. Први пут су, каже, освојиле 3.000 а други пут 1.500 гласова.

"Радило се о партијама које немају подршку у српском корпусу у Хрватској. Овај пут су први пут изашле две партије Срба и то оне најјаче. СДСС и Демократски савез Срба који није занемарљив и учествује у локалној власти на жупанијском нивоу у Хрватској, тако да ти избори сада међу српском заједницом у Хрватској и ван Хрватске имају већи значај, јер су то озбиљни политички представници", каже Гулић.

Гласови дијаспоре

У Хрватској се очекује већа излазност него у претходна два циклуса европских избора. Да би први Србин ушао у ЕП биће потребно око 60.000 гласова.

СДСС рачуна и на гласове дијаспоре, највише у Србији и Босни. Може се гласати у конзуларним представништвима Хрватске. Услов је хрватски пасош и да се бирачи региструју до 15. маја, лично или путем имејла.

Међутим, Милан Гулић подсећа да највећи део Срба који живе у Србији и региону чак и ако имају хрватска документа, нису заинтересовани за политичка кретања у Хрватској. Највећи део је разочаран у политику хрватске државе према српском народу како пре, тако и током и после рата деведесетих, јер им шаље поруку да нису добродошли и да се не сматрају равноправним грађанима.

"То је разлог зашто већина Срба пореклом из Хрватске није заинтересована, па је отуда шанса да већина њих гласа на овим изборима никаква. Али у СДСС-у су препознали те људе, хоће да их привуку, заинтересују, јер иако су отишли имају пензије, имања или родбину и требало би да их занима шта се тамо догађа, па и да гласају ако на то имају право", сматра Гулић. 

СДСС би вероватно волео да из Србије на изборе изађе онолико Срба колико ће изаћи војвођанских Мађара. За ове изборе у Србији се већ регистровало 50.000 бирача. Кампању води Савез војвођанских Мађара.

"Мађари су озбиљан народ", каже Предраг Марковић, "и ми треба да покажемо да смо озбиљан народ и то мало могућности што имамо, да заштитимо интересе Срба у Хрватској. Сетимо се како је Стјепан Митров Љубиша у парламенту у Бечу радио за Србе, и тада је била незгодна ситуација. А чуо се глас неког посланика из тада далеке Будве."

Глас једног Србина у европским институцијама 

Очекује се да ће ови избори бити тријумф деснице у Европи. Милорад Пуповац је рекао да ће СДСС, ако уђе у ЕП, као странка грађанске и леве оријентације, рачунати на сарадњу са странкама са сличним програмима, али и са свима који "раде на повећању равноправности чланица ЕУ".

Уколико СДСС успе да освоји један мандат на европским изборима саговорници РТС-а кажу да се у европским институцијама чуо глас једног Србина. Било би добро и за Хрватску јер би се показала као мултиетничка.

Његова моћ је да указује на проблем, верује Петар Лађевић. "Не може да утиче на материјалну и економску помоћ Србима у Хрватској, али може да утиче на то да европска јавност буде обавештена о њиховом положају у Хрватској. Ако се наставе кршења људских права, да о томе европска јавност може да добије реалну слику", каже Лађевић. 

"Важно је да имамо бар некога у Европском парламенту", каже Предраг Марковић. "На 700 посланика то изгледа мало, али између никога и једног посланика је велика разлика".

Не може се бити Европљанин само у Бриселу, каже професор Јовић.

А Милорад Пуповац поручује да ће слоган "Знате ли како је бити Србин у Хрватској", у центру пажње бити још недељу дана, када ће странка лансирати нови, једнако оригиналан. После 26. маја знаће се да ли су овакве поруке успеле да убеде бираче да је глас првог Србина у Бриселу вредан изласка на европске изборе.