Рајнер: Прилика за заједничку комеморацију у Јасеновцу

Озлоглашени концентрациони логор Јасеновац и његове жртве већ годинама у хрватском друштву предмет су негирања, спорења и оспоравања, те тврдњама да је то био "радни логор" у којем су се логораши забављали, приређивали игранке и читали књиге.

Због оваквог прекрајања историје, али и истовремено бујања усташтва и употребе усташких симбола, посебно онај "за дом спремни", годинама уназад комеморативни скупови код споменика "Цвет" у Јасеновцу обележава се у три колоне.

Прошле године код споменика су се заједно нашли јеврејска и српска заједница, а одвојено, дан касније и државна делегација.

Хрватска председница се најмање у два наврата током свог мандат у Јасеновцу појављивала без најаве и сама.

Потпредседник Сабора, Жељко Рајнер, је поводом Дана сећања на Холокауст рекао да се Католичка црква и у прошлости врло јасно о томе свему изјашњавала, а надбискуп Бозанић јошš је раније јасно изрекао став Католичке цркве, а то је, казао је, осуда сваког злочина.

"Није то ништа ново, већ само појашњење некима који нису хтели то схватити пре", рекао је Рајнер након данашњег обележавања Дана сећања на Холокауст.

Рајнер сматра и да је синоћњи скуп испред загребачке катедрале "добар предуслов" да ове године у Јасеновцу буде само једна колона сећања, без међусобних подела.

"Ја сам увек био за то и никад нисам схватао зашто су неки стварали поделе и више колона. Мртвима увек треба одати почаст и сваки злочин осудити", казао је Рајнер, пренели су хрватски медији.

Председник Јеврејске општине Загреб, Огњен Краус, такође је поздравио поруку кардинала Бозанића, пренео је портал "народ".

"То смо очекивали, потписујем сваку реч коју је рекао. Мислим да је ово коначно прилика да се у Хрватској учини нешто да престанемо да дискутујемо о томе што је била НДХ или НОБ. Сада је заиста прилика да скинемо ону љагу која годинама стоји над Хрватском због неколицине људи који раде на штету других", рекао је Краус.

Градоначелник Загреба Милан Бандић је поручио да је поносан на хрватски антифашизам и његове тековине.

Подсетивши на жртве Јасеновца, Бандић је рекао да је само у том логору страдао 13.141 припадник јеврејске националности.

У Загребу је, каже, пре 1941. жžивело нешто више од 11.000 Јевреја, а на крају усташког терора 1945. у Загребу остало их је нешто мање од 2.000.

"То треба осудити, то треба свако рећи. Држава која темељи своје корене на расизму и расистичким законима не може бити слободна ни независна нити Независна како су је звали, ни демократска ни Хрватска", казао је Бандић.

Упитан да ли ће ове године у Јасеновцу бити само једна колона, одговорио је да је он "увек у истој колони, на правом путу и на трагу истине".