Србе у Славонији мучи проблем закупа државног земљишта

На капији породичне куће у славонском селу Бобота сачекао нас је тридесеттрогодишњи Милош Малетић који ту живи са супругом двоје деце и родитељима. 

Иако је завршио занат за аутомеханичара не бави се овим послом већ је наставио породичну традицију узгоја товних свиња и годишње произведе и без проблема прода 600 товљеника. 

Милош Малетић из Боботе каже да су његови ту већ више од сто година и сви се баве сточарством.

"Једино сам то научио да радим, гледам да ту и останем и максимално да улажем и да моја породица ту остане. Највећи ми је проблем то земљиште, јер земља иде бившем Агрокору - сада ће доћи неки други власник", каже Малетић.

Још један млади пољопривредник одлучио је да остане на породичном имању, жели да прошири породично газдинство и бави се производњом млека на годишњем нивоу од 130.000 литара. Тренутно у његовим шталама је стотину музних крава и јунади.

"Највећи проблем је већ годинама пољопривредно земљиште. Mи смо почели производњу на неких пет хектара да би сада дошли до 35 хектара, али и то је мало. Приватни закуп све више се из дана у дан продаје, тако да ми остајемо без те земље, а државне земље нисмо добили ни један хектар", каже Владимир Маричић из Трпиња.

Проблем закупа државног земљишта подједнако мучи мале пољопривредне произвођаче и Србе и Хрвате иако постоји јасан државни закон о давању у закуп земљишта још увек се не примењује.

"Помоћи им можемо врло лако само да на адекватан начин имплементирамо Закон о пољопривредном земљишту који је донела Влада Хрватске и у којем се преферира и предност даје малим пољопривредним произвођачима насупрот великих концерна", каже Срђан Јеремић, председник Заједничког Већа општина.

Почетком деведесетих година у општини Вуковар живело је око 40.000 становника по попису из 2011. године 26.000, а данас их је мање од 20.000 као што је некада запошљавала фабрика обуће "Борово".