Посланици критукују ЕК: Понашање Хрватске лош пример за земље Западног Балкана

Словеначки посланици су наводе да тишина у овом питању представља опасан пример и за земље Западног Балкана и шаље поруку да се оно што је договорено не мора нужно и поштовати.

"Узимајући у обзир сложеност односа широм региона, то би могло имати озбиљне последице за будућност региона Западног Балкана и његову стабилност", поручили су посланици у отвореном писму Жан Клоду Јункеру.

Европски посланици Тања Фајон, Иво Вајгл, Франц Богович и Игор Шолтес у писму председнику Европске комисије изнели су велику забринутост због чињенице да ЕК не извршава своју обавезу да поштује, заштити и промовише владавину права која је најважнији заједнички именитељ Европске уније и шире међународне заједнице.

"Ми смо веома забринути због понашања Комисије у случају правнообавезујуће арбитражне одлуке којом је Арбитражни суд одредио копнену и морску границу између Републике Словеније и Републике Хрватске. Недостатак транспарентности и неактивност Комисије веома су забрињавајућ и штетни за вредности и кредибилитет Уније. Штавише, то шаље погрешну поруку да је игнорисање владавине права нешто што је данас прихватљиво у Европи", наводе словеначки посланици у ЕП.

Они додају да је правна служба саветовала Европску комисију да подржи положај Словеније у спору са Хрватском, али да је сам Јункер одлучио да о томе не разговара.

"Ово питање је тест не само за Европску комисију, већ и за Европску унију као такву, јер ако не може заштитити владавину права унутар Уније, онда тешко да може бити у могућности да држи лекције другим ентитетима у међунаодној заједници, укључујући земље кандидате", стоји у тексту.

У закључку словеначки посланици позивају председника Европске комисије да недвосмислено и транспарентно затражи од Хрватске да поштује владавину права и спроводи обавезујућу арбитражну одлуку без даљег одлагања.

Арбитражни суд за гранични спор између Хрватске и Словеније одлучио је прошле године да Словенија кроз хрватске територијалне воде добије спојницу својих територијалних вода и међународног мора, те да јој припадају три четвртине Пиранског залива што представља и коначну одлуку о разграничењу Хрватске и Словеније на копну и на мору.

Хрватска се раније повукла из поступка и нагласила да неће спровести садржај пресуде.