Ван дер Белен: Очувати мир изван граница ЕУ

У словеначким Горишким Брдима одржан је редовни трилатерални сусрет председника Аустрије, Словеније и Хрватске.

Александер ван дер Белен, чија земља од 1. јула председава ЕУ, рекао је да је Аустрија одредила своје приоритете председавања.

Током трилатералног сусрета је, додао је, било речи о различитим питањима, па и о граници на Шентиљу.

"Реч је о вежбању заштите граница аустријског министарства унутрашњих послова. Та акција је у Словенији јако критикована, а ни у Аустрији није било јединствено пристајање уз тако нешто. Мислим да се овакве акције морају договорити са суседима и објаснити уколико су уопште потребне", рекао је Ван дер Белен.

Подсетио је да је последњих дана врло актуелно питање може ли се спречити да ЕУ уђе у неку врсту трговинског сукоба са САД.

"Знате већ о повећању царина и узајамним царинама. Овакве ситуације су увек у опасности да ескалирају. Ту нема добитника, већ постоје само губитници", рекао је аустријски председник.

"Потребно јачати мере на спољним границама ЕУ"

Председници Словеније и Хрватске сагласили су се да се треба усредсредити на чување спољних граница Уније.

Борут Пахор је на конференцији за новинаре рекао да је битно утврдити да остају заговорници заједничке политике унутар ЕУ.

Говорећи о питању миграција, Пахор је истакао да подржава недавне закључке Европског савета да је потребно јачати мере на спољним границама ЕУ.

Уколико, рекао је, Аустрија одлучи да једнострано појача мере сигурности на својој граници, тако ће морати да поступи и Словенија, а онда Хрватска.

Упозорио је да једнострано предузимање неких мера у вези са миграцијама, сасвим сигурно би било опасно за јединствену политику Европске уније и почело би да нагриза поверење између држава.

Не види, додао је, разлог за најављене мере Беча о заоштравању мера безбедности на словеначко-аустријској граници.

Рекао је и да није тајна да Словенија и Хрватска остају свака при свом ставу у вези са одлуком Арбитражног суда.

"Поновио сам да је за Словенију тај случај решен, само је питање како се ће се имплементирати. Знам да хрватска председница има друго мишљење, али нас двоје немамо тај мандат па сам апеловао на њу да учини што год је могуће да не бисмо били сведоци инцидената у Пиранском заливу", рекао је Пахор.

Додао је да Словенија и Хрватска морају имати довољно поштовања и стрпљења да се не доводе у такве ситуације.

"Хрватска наставља да заговара начела хуманости и одговорности"

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић је рекла да су разговарали о низу тема од будућности Европске уније, аустријског председавања Саветом ЕУ, стратегији проширења и хрватским припремама за своје прво председавање Саветом.

Потврдила је подршку циљевима аустријског председавања и додала да је нагласак данашњих разговора био на миграцијским изазовима.

"Наши састанци трилатерале постају све битнији и релевантнији, не само за наше државе него управо за решавање ове проблематике с којом се суочава Европска унија на свим својим границама", рекла је Грабар Китаровићева.

Кад је реч о миграцијама, како је додала, Хрватска наставља да заговара стратешки приступ управљања миграцијама на основу начела хуманости и одговорности.

Сагласила се да је битна контрола спољних граница ЕУ и финансијска помоћ европских држава оним најизложенијима.

"Ту је навела пример Македоније. Није фер нити у духу хуманости да пуштамо државама као што је то била Македонија да се саме боре с тим проблемом који је заједнички европски. Те државе морају добити помоћ свих, јер се на тај начин бране и наше границе, наш простор", рекла је Грабар Китаровићева, пренео је ХРТ.