Хрватска од данас располаже и имовином држава бивше СФРЈ

И пре него што је усвојен у Сабору, овај закон је изазвао велико незадовољство у Србији и Босни и Херцеговини јер ће то, како је схваћено, у пракси значити да државну имовину правних лица из других република бивше СФРЈ, Хрватска може дати на управљање трећим особама на рок од 30 година.

Због тога су многи овај закон протумачили као "отимачину" хрватске државе.

Председник Савеза Срба у региону, Миодраг Линта, изјавио је да измене и допуне Закона о располагању државном имовином заправо представља завршни чин "отимања имовине српских предузећа".

Линта је оценио да Хрватска крши Споразум о сукцесији и позивао Србију да реагује тако што ће послати елаборат Европској комисији, Европском парламенту и Савету Европе и тако упознати међународну заједницу и јавност са кршењем људских права у Хрватској.

Указао је да је отимање српске имовине у Хрватској почело 1991. године, али и да и дан-данас траје.

"Овај закон представља завршни чин отимања имовине српских предузећа, фабрика и других институција. Подсећам да је још влада ХДЗ-а Јосипа Јовановића 1991. усвојила уредбу којом је почело отимање српске имовине. Власник некретнина се прогласи државним непријатељем и креће продаја угледним ХДЗ-овцима. Процес траје 27 година", рекао је Линта.

Према његовим речима, одређене фирме у Србији, које су прошле све судске инстанце у Хрватској, сада су дошле пред Европски суд за људска права у Стразбуру, а Хрватска, да би спречила евентуално повољне пресуде Европског суда о враћању имовине српским фирмама, "доноси овај скандалозни антиевропски закон".

Линта: Вредност отете имовине близу две милијарде евра

Линта је нагласио да Хрватска наведеним законом крши Споразум о сукцесији.

"Овим законом Хрватска крши не само сопствени Устав, европско законодавство, крши бечки Споразум о сукцесији – Анекс Г тог споразума који се зове Приватна својина и стечена права и у којем се јасно каже да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права које су имали на дан 31. 12. 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама, морају бити проглаšшени ништавним. Хрватска од 2004. године, када је тај споразум ступио на снагу, одбија да врати српску имовину", рекао је Линта. 

Позвао је српско Министарство спољних послова да направи елоборат о кршењу права српских грађана и српских правних субјеката и упозна међународне организације и међународну јавност и Уједињене нације са тим да Хрватска крши темељну вредност ЕУ и данашње цивилизације – људска права.

Линта је додао и да је једна од процена да отета имовина српских правних субјеката вреди близу две милијарде евра.

"Различите су процене, једна од процена је да та имовина српских правних субјеката вреди близу две милијарде евра. Ради се о великој вредности. Слична ситуација је са отимањем имовине протераних Срба и српских повратника – 40.000 отетих станарских права, 50.000 заосталих неисплаћених када је реч о отетој динарској девизној штедњи, 800.000 катастарских парцела – отетог пољопривредног и шумског земљишта", рекао је Линта.

Оштре реакције у БиХ 

Ништа мање оштро реаговали су и званични БиХ који су, како су пренели тамошњи медији, већ најавили бројне кораке због новонастале ситуације.

Независне новине су раније данас објавиле да би министар правде БиХ, Јосип Грубеша, ускоро требало да се тим поводом састане с представницима надлежних институција Хрватске.

"Најизгледније је да ће тај састанак бити одржан у Загребу", навео је овај бањалучки дневник.

Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, рекао је да је то лоше решење по грађане БиХ, власнике и носиоце права на имовину и некретнине у Хрватској.

"Ово питање није се до сада третирало у институцијама БиХ и на званичан став и евентуални одговор вероватно ћемо сачекати извесно време", каже Шаровић за Независне.

Фадил Новалић, премијер ФБиХ, рекао је да је ургентно добио информацију о новом Закону о управљању државном имовином у Хрватској и да ће хитно послати ургенцију Савету министара БиХ о забринутости због имовине.

Процењује се да правна лица из БиХ у Хрватској имају имовину вредну више од десет милијарди евра.

БиХ би могла да остане без Дечје болнице у Цавтату, виле "Аурора" у Трстеном, хотела "Вис 2" и других некретнина у Дубровнику.

Односи се то и на 18 објеката у општини Градац, "Хепа" у Макарској, "Енергопетролове" пумпе, "Шипад" у Шибенику, Нафтни терминал у Плочама....