Басеску и Џоана у другом кругу избора

Румуни ће у другом кругу 6. децембра бирати председника. Према незваничним резултатима, које је објавио институт за истраживање јавног мњења "Insomar" одмах након затварања биралишта у Румунији, за садашњег председника Трајана Басескуа је гласало 32,8 одсто бирача, а за Мирчеа Џоану 31,7 одсто Румуна са правом гласа.

Врло тесан резултат након првог круга указује да се може очекивати тешка предизборна кампања за други круг председничких избора.

Трајан Басеску је у предизборној кампањи наглашавао да му је потребан још једаан мандат како би "модернизовао Румунију", а у томе га је спречавала протеклих пет година "политичка класа која се противила тој модернизацији".

Некадашњи амбасадор у Вашингтону, Мирчеа Џоана је обећавао "нормалност, излазак из конфликтне ситуације међу државним институцијама коју је практиковао Басеску, и једну нову, европску визију о понашању председника на унутрашњем и спољњем плану".

Победник другог круга избора и будући председник Румуније суочиће се не само са економском већ и са дубоком политичком кризом, и имаће велике проблеме да формира нову владу и нову парламентарну већину.

Нови председник Румуније ће морати да реши политичку нестабилност у земљи, што ће бити врло компликовано јер не постоји поверење међу три најзначајније политичке партије - Демократско-либералне, Социјалдемократске и Национално либералне.

Једно од најважнијих гласања у последње две деценије

Те три партије су током година више пута формирале коалиције, али ниједна до сада није дуго трајала а последња коалиција Демоктратске либералне партије блиске Трајану Басескуу и Социјалдемократске партије није трајала више од девет месеци, што је резултирало тиме да Румунија сада нема владу.

Аналитичари у Европи сматрају да је то једно од најважнијих гласања у поседње две деценије, од пада комунизма у Румунији и уласка земље у Европску унију.

Паралелно са првим кругом председничких избора, одлуком председника Трајана Басескуа  одржан је и референдум о реформи румунског дводомног парламента у једнодомни, и смањењу броја парламентараца са садашњих 471 на максимално 300.

До 19 сати, како је саопштила Централна изборна комисија, 49,97 одсто гласача је учествовало на председничким изборима и 45,6 одсто на референдуму.

На председничким изборима, на којима је право гласа имало 18 милиона Румуна, уествовало је 12 кандидата.