Политико о Самиту у Софији: Веридба се наставља, пет порука

Подсећајући да су пре 15 година, на самиту у Солуну, лидери ЕУ рекли својим колегама са Западног Балкана да сви треба да буду заједно, а да би њихове земље могле једног дана да се придруже ЕУ, Политико указује да је досад само једна од тих држава, Хрватска, постала чланица блока.

Сада, наводи портал, узнемирена растућим утицајем Русије, Турске и других земаља на европском југу, ЕУ је вратила Западни Балкан на дневни ред и одржала самит у бугарској престоници у покушају да поново успостави односе са државама тог дела континента.

Скуп се, указује Политико, завршио "топлим речима" председника Европског савета Доналда Туска, председника Европске комисије Жан Клод Јункера и бугарског премијера Бојка Борисова о јачању односа са регионом, и у оквиру њега.

Међутим, додаје портал, француски председник Емануел Макрон упутио је поруку сумње инсистирајући да би ЕУ требало прво да се усредсреди на реформу саме себе, пре него што се упусти у нове авантуре с проширењем.

Такође, пише Политико, бојкотовање самита од стране шпанског премијера Маријана Рахоја због присуства представника Косова, чију независност Шпанија и још четири европске земље не признају, био је подсетник на друге поделе над регионом.

"Будуће чланице ЕУ? Све је у перспективи"

Као прву од пет порука са Самита у Софији, портал наводи: "Будуће чланице ЕУ? Све је у перспективи".

Наиме, како објашњава, у декларацији усвојеној на Самиту изражена је "недвосмислена подршка" европској перспективи Западног Балкана, али је та фраза, оцењује портал, "намерно нејасна".

Како додаје, у тексту из Солуна наведено је да је "будућност Балкана у ЕУ", али тако јасна изјава нема више универзалну подршку чланица ЕУ.

"Одређен број влада није убеђен да све земље у региону припадају њиховом клубу. Они такође страхују од реакције гласача, јер је противљење проширењу значајно порасло у протеклих 15 година", додаје Политико.

"Тирана и Скопље остављени да се зноје"

Као другу поруку, Политико наводи да су "Тирана и Скопље остављени да се зноје".

Европска комисија је дала препоруку да се отпочну преговори о чланству са Албанијом и Македонијом, али кључни лидери ЕУ нису били спремни да тај став подрже у Софији, истиче портал.

Како наводи, Македонија мора да реши дуготрајни спор са Грчком око имена, а Албанија је под притиском да се снажније обрачуна са организованим криминалом и нелегалним мигрантима.

"Нико се неће придружити Унији у скорије време"

Трећа порука Самита, наводи Политико, јесте да се нико неће придружити Унији у скорије време.

Јункер је прошле године наговестио да би Србија и Црна Гора могле да постану чланице блока до 2025. године.

Међутим, портал указује да тај датум није добро прошао међу владама ЕУ, које сматрају да су њиме покренута нереална очекивања у региону.

"Не мислим ништа о том одређеном датуму. Чланство мора бити засновано на чињеничном напретку. Није реч о временском хоризонту, реч је о томе шта је постигнуто - у владавини права, у борби против корупције и другим условима као што су гранични спорови", рекла је Меркелова на питање шта мисли о датуму који је одредио Јункер.

Наставља се "косовска загонетка"

Када је реч о граничним споровима, Политико као четврти закључак наводи да се наставља "косовска загонетка".

"Иронично, једна од држава која задаје највише главобоља Западу на Балкану, не би ни постојала без интервенције Запада", оцењује Политико.

Како додаје, чињеница да пет земаља ЕУ не признаје независност Косова, додатно оптерећује међународне скупове.

Портал примећује да се у у декларацији из Софије користи термин "партнери" како би се избегло да се узнемире они који Косово не сматрају државом, као и да су, из сличних разлога, лидери Западног Балкана представљени на Самиту без титула као што је "председник".

"ЕУ је јасно ставила до знања да ни Косово, нити Србија немају шансе да уђу у блок док не реше своје разлике. Али је то веома тврд орах за ломљење", оцењује Политико.

Истиче да многи Срби сматрају Косово не само делом своје територије, већ и колевком своје нације.

Портал, такође, наводи да би се председник Србије Александар Вучић суочио са реакцијом националиста, уколико би пристао да призна његову независност.

"Жао ми је, Бојко, то није Словачка"

Пету поруку са самита, Политико описује речима: "Жао ми је Бојко, није Словачка".

Како наводи, домаћин Самита, бугарски премијер Бојко Борисов успротивио се ставовима западних земаља према Балкану.

Рекао је да ако би цео Западни Балкан био једна земља, његов БДП би био 96 милијарди евра, исто као и БДП Словачке, док би његова популација била мање од румунске.

"Да ли је то велики страх? Да ли је то оно што прети Европској унији?", упитао је Борисов на завршној конференцији за медије.

Туск је, међутим, осетио да мора да истакне да је историја Балкана мрачнија и сложенија од словачке историје, додаје Политико.

"Када је реч о невољама по глави становника, Западни Балкан је много већи од, на пример, Немачке и Француске заједно", рекао је Туск.