"Ескалира говор мржње према Србима, ЛГБТ особама и Ромима у Хрватској"

Извештај, који анализира законски оквир, расистички и хомо/трансфобни говор мржње, насиље и политике интеграције, упозорава на јачање национализма, посебно међу младима, и то често у облику величања бившег фашистичког усташког режима.

Извештај је, преноси Хина, припремљен након посета Европске комисије против расизма и нетолеранције Савета Европе Хрватској у априлу 2017. године, а односи се на раздобље до 7. новембра прошле године.

Реч је, како се наводи, о петом извештају те врсте.

"Расистички и нетолерантни говор мржње у јавном дискурсу ескалира; главне мете су Срби, ЛГБТ особе и Роми. Све више јача национализам, посебно међу младима, углавном у облику величања фашистичког усташког режима. У регионалним медијима и на интернету, уобичајени су расистички и ксенофобни изрази против Срба, ЛГБТ особа и избеглица, као и увредљив језик о Ромима. Догађају се и физички напади на те групе, као и на њихову имовину", наводи се у сажетку извештаја.

ЕКРИ критикује неадекватан одговор хрватских власти на такво јачање нетолеранције, јер се често не сматра кривичним делом, а већинa случајева говора мржње и насиља мотивисаног мржњом третира се као прекршај.

Премда ЕКРИ хвали побољшану законску заштиту од говора мржње захваљујући изменама кривичног закона, који укључује нову одредбу о криминализацији насилног понашања на јавним местима и кажњава оснивање или вођење групе које промовишу расизам, истиче и да се прописи против мржње ретко примењују, а као разлог за то наводи незнање и нестручност тела за спровођење закона и правосудних тела.

"Одговори хрватских власти на те инциденте не могу се сматрати у потпуности примереним. Власти ретко упућују било какве поруке против говора мржње. Кривични прогон лако се одбацује и већину случајева говора мржње и насиља мотивисаног мржњом третира као прекршаје. Одредбе о расистичкој мотивацији као отежавајућој околности такође се ретко примењују због мањка знања и стручности у правосуђу у препознавању говора мржње", стоји у извештају.

Две препоруке приоритетно спровести

ЕКРИ примећује да се националне стратегије за Роме само делимично спроводе.

Роми су, наводи се, и даље суочени с високим нивоом друштвене искључености, а подаци сугеришу да су њихове стопе запослености алармантно ниске, а стопе прераног напуштања школе и даље високе.

ЕКРИ хвали нови законодавни оквир за ЛГБТ особе због доношења Закона о животном партнерству особа истог пола у јулу 2014. године и истовремено примећује да су предрасуде против њих и даље раширене и да су суочени с разним облицима дискриминације у свом свакодневном животу.

ЕКРИ похваљује законодавне кораке предузете ради решавања стамбеног питања повратника у склопу Програма стамбеног збрињавања.

У склопу миграцијске политике Републике Хрватске за раздобље од 2013. до 2015. године, корисници супсидијарне заштите имају приступ, на равноправној основи као и хрватски држављани, бесплатном основном и средњошколском образовању у складу с ранијим препорукама ЕКРИ-а. 

Додаје се да је у новембру 2017. године усвојен акциони план за интеграцију особа којима је одобрена међународна заштита (2017-2019), наводи, између осталог, Савет Европе.

Од препорука хрватским властима, две би требало приоритетно спровести, јер ће ЕКРИ то проверити за две године, наводи Хина.

У првој се каже да би хрватске власти требало да уведу обавезно образовање о људским правима у склопу грађанског образовања и образовања у сав школски курикул, посебно када је реч о равноправности и забрани дискриминације. 

Уз то, Националну стратегију за укључивање Рома (2013-2020) мора пратити процена свих интеграционих пројеката спроведених последњих година. 

Стратегију би требало системски ревидирати да би укључила боље усмерене мере и индикаторе успеха ради мерења утицаја и редефинисања параметара и циљева. 

То би требало спровести у уској сарадњи са регионалним и локалним властима и припадницима ромске заједнице и обезбедити одговарајућа средства да би стратегија била ефикасна.

Осим тога, наводи се, ЕКРИ истиче да би хрватски политичари и високи званичници као и политичке странке требало да осуђују говор мржње и да промовишу толеранцију.

Власти би требало да обезбеде и да акциони план за интеграцију особа које су добиле међународну заштиту (2017-2019) има добро дефинисане циљеве, временске оквире, финансијска средства, индикаторе успешности, као и систем мониторинга и процене његовог спровођења.

Потребно је, такође, донети акциони план за сузбијање хомофобије и трансфобије у свим подручјима свакодневног живота, укључујући образовање, запошљавање и здравствену заштиту.