Случај "Агрокор", оптужбе Тодорића на рачун Пленковићеве владе

"Сваки премијер сваке демократске земље одступио би истог тренутка. Ово је, премијеру Пленковићу, неодбрањиво. Својим сте очито испланираним потезима 'Агрокор' претворили у плен приватних интереса, постали сте Пл(иј)ековић. А то, једноставно, није допустиво", написао је Тодорић на свом блогу.

За Тодорићем је Пленковићева влада расписала европски налог за хапшење и "црвену потерницу" Интерпола.

Ивица Тодорић се налази у Лондону и чека одлуку тамошњег правосуђа о томе да ли ће бити изручен Хрватској.

Тодорић је много пута до сада оптуживао Владу Хрватске да му је усвајањем лекс Агрокора по хитном поступку "отета имовина" на начин, како је говорио, који није забележен у савременој Европи.

Најавио је покретање свих расположивих правних радњи у Хрватској и пред међународним телима ради "заштите вредности улагања у Агрокор", радних места и привреда држава у којима та компанија послује.

Тодорић је тада најавио да ће у јавним наступима и објавом релевантних докумената у потпуности разоткрити спрегу политике, приватних интереса челника фондова и важних људи из самог "Агрокора", а која је стварни разлог доношења неуставног лекс Агрокора.

"Агрокор су хтели да прикажу као 'случај Пармалат'"

У једној од својих објава крајем септембра прошле године, Тодорић је навео да је на почетку 2017. године, док су "Агрокор" водили он и његов менаџмент, компанија "имала чврст план за напредак и успешан раст, као и исплату поверилаца у складу са законским обавезама".

"Влада Хрватске у то време повлачи политичке потезе желећи да стекне контролу над 'Агрокором' кроз, очито, унапред припреман план. Циљано ширење дезинформација и негативних гласина кроз изјаве највиших званичника законодавне и извршне власти током првих месеци 2017. дестабилизовало је 'Агрокор'. Лажима и манипулацијама влада у заблуду доводи и целокупну јавност", навео је тада Тодорић.

У саопштењу се додаје да је конструкцијама и непримереним медијским деловањем, створен оквир за придобијање политичких савезника и "уместо чињеница и истине, "Агрокор" су хтели да прикажу као "случај Пармалат", сугеришући отуђење огромних сума новаца, али данас, седам месеци касније, "случаја Пармалат" нема.

"Циљ таквог деловања највиших званичника владе и Сабора, кроз директни политички интервенционизам био је доношење неуставног закона лекс Агрокор и национализација приватне имовине, а овакав случај отимања приватног власништва није забележен у савременој Европи", наводи Тодорић.

Он је тада утврдио да је заједно са управом потписао активацију тог закона "под уценом, присилом, претњама, манипулацијама законским одредбама и невиђеним медијским линчом".

Владу је оптужио да је била "кључни учесник те кампање противуставне и незаконите национализације, која ће по последицама за хрватску економију и индустрију бити равна велеиздаји".

Према његовим речима, владином одлуком о национализацији "Агрокора" проузрокована је штета која се мери у милијардама куна. 

Тодорић је тада навео да досад није излазио у јавност јер није желео да штети компанији док с тимом правних, финансијских и других стручњака не утврди чињенице око, како каже, "највећег скандала у новијој хрватској историји".

Тада је оштро критиковао ванредну управу "Агрокора" и тадашњег првог владиног повереника Анту Рамљака наводећи да је под његовом управом значајан део Агрокорове имовине блокиран и изгубљена контрола над делом операција у суседним земљама.