Куес: Скуп у Блајбургу није комеморација, већ десничарско окупљање

"И ове године се десничарски радикали и фашисти окупљају у Блајбургу на југу Корушке да одају почаст злочиначком режиму усташа. Прави хероји тог времена остају заборављени. Једна од њих била је Диана Будисављевић, која је спасила живот више од 10.000 деце. Заставама и пушкама марширају, са усташким амблемима на рукавима, а понекад се види и кукасти крст, као значка на реверима или тетоважа", указао је он у ауторском тексту објављеном у бечком дневнику Стандард.

Критикује што, ако приватно обезбеђење примети такво кршење закона о забрани величања нацизма, лице које носи нацистичке симболе, учтиво замоли да их покрије, а све то се, како констатује, дешава пред очима аустријских власти и политике, а нико ништа не предузима.

Куес истиче да је комеморација у Блајбургу у међувремену постала највећи скуп "умрежавања фашистичких и десничарско екстремистичких група" у Европи.

"Официјелно се ради о комеморацији. Усташе, које су у овом делу Аустрије од енглеских трупа 1945. предате југословенској армији, су стрељане од партизана или упућене на смртоносни марш. Колико је фашиста стварно убијено није расветљено. Бројке се разликују у зависности од идеолошког табора. Националистички кругови у Хрватској говоре о најмање стотину хиљада жртава, али за те бројке недостају било какви докази. Партизани говоре о око 3.000 мртвих", навео је Куес.

Каже да су се у Блајбургу "нашли многи од најгорих убица тог режима и они су били ти који су отворили ватру на енглеске снаге, те су они били ти који су убили оне из својих редова који су желели да се предају".

Куес истиче да није важно колико је мртвих стварно било, и да ли су убијени на наређење комунистичког руководства, већ да се, на комеморацији, ради пре свега о скупу "умрежавања" утрадесничарских група.

"У стварности одржава се скуп десничара и утрадесничара. Ради се о људима који су на власти или би могли бити на власти. Од хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић надоле званична Хрватска подржава ово фашистичко окупљање ", подвлачи он.

Куес је објаснио и ко су биле усташе, јер у Аустрији мало ко то зна и које злочине су починили.

Подсећа да је Анте Павелић, доласком на власт 1941. у Хрватској усташким јединицама почистио читава села, делове земље, као што је, на пример Кордун.

"Срби, мушкарци су често одмах убијани, а жене и деца одведени су у логоре. Описивање тих масакара и дан данас изазива шок. Само у највећем логору за уништење, у Јасеновцу, усташе су убиле између 80.000 до 100.000 људи. Чувари су се такмичили у убијању, такмичили се ко са ножем у сату може да пререже гркљане највише људи. Деца и бебе су често бацане у Саву. Ти злочинци, њихови помагачи побегли су пред партизанима и црвеном армијом у правцу Аустрије", навео је Куес.

Куес је рекао да су се "многи од тих кољача нашли у Блајбургу и да су предати партизанима".

"На војној страни је отпор против Павелића и усташа долазио од партизана. Поједине јединице су се пробијале на хрватску територију како би ослобађале логоре. Међутим већина акција спашавања оранизована је од људи који су данас скоро заборављени ", указао је он.

Куес наводи да су Црвени крст, Каритас и антифашистички женски фронт деловали заједно и спасили бројне Србе, Роме и Синте, а међу њима водећу улогу имала је Аустријанка Будисављевић, која је спасила више од 10.000 деце из усташких логора.

"Поред ње било је још многих који су ризиковали свој живот и противили се усташама. Требало би да се окренемо тим херојима и од њих учимо, а не да се сећамо убица деце, већ оних који су се борили против њих. Они су ти који треба да добију споменике, да буду светлећи пример отпора против злочина у књигама ", закључио је он.