Степинац добио споменик и у Сиску

Иначе, иницијатор проглашења Степинца свецем, монсињор Јурај Батеља, каже да су се приговори на кардинала појавили тек након што је предложен за свеца и тврди да није тачно да Степинац није ништа учинио да спасе макар децу из усташких логора смрти у Хрватској током Другог светског рата.

Он, наиме, тврди да логори у Сиску и Јастребарском нису били логори, већ прихватилишта, где су усташе, које он назива установама НДХ, организовале боравак деце.

Батеља је покушао да умањи улогу и пожртвованост Дијане Будисављевић, која је заслужна за спасавање више од 12.000 деце, рекавши да је у томе "пресудна била улога Степинца".

Он чак тврди да да је и сам Степинац осудио постојање логора Јасеновац.

Пре 20 година, бивши папа Јован Павле Други прогласио је Степинца блаженим у Марији Бистрици.

Ово је други споменик Степинцу подигнут у Хрватској у последње две године, претходни је постављен у Осијеку, а католичка црква раније је најавила да ће споменик Степинцу подићи и у насељу Зрин, које су, како тврде, током Другог светског рата спалили партизани.

Степинац, који се током рата тек спорадично и млако супротстављао усташком поглавнику Анти Павелићу, једна је од главних тачака спора између Католичке и Српске православне цркве.

Док Католичка црква у Хрватској чека да Ватикан канонизује Степинца, СПЦ се томе жестоко противи, а до сагласја није дошло ни након више заседања мешовите комисије двеју цркава која је формирана на иницијативу папе Фрање.

Иако је Католичка црква уверена и очекује да ће папа Фрања сам одлучити о канонизацији Степинца, то се до данас није догодило.

Хрватски сабор је 14. фебруара 1992. донео декларацију о осуди политичког процеса и пресуде Степинцу, по којој је он наводно био неправедно осуђен на монтираном процесу, а оптужбе да је трован никад нису доказане.